Inflacija u Nemačkoj, nakon tri meseca pada, stabilizovala se u aprilu 2023. godine na nivou od 2,2 posto, što je isti procenat kao i u prethodnom mesecu, prema preliminarnim izračunima Zavoda za statistiku. Ovaj trend predstavlja znatno umirenje u poređenju sa decembrom prošle godine kada je inflacija iznosila 3,7 posto. Ipak, situacija nije potpuno stabilna, jer se očekuje da će prosečna inflacija u 2024. godini biti nešto viša, oko 2,3 posto.
Dinamika cena i uticaj na potrošače
Cene hrane su u aprilu zabeležile blagi rast od 0,5 posto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Zanimljivo je da su cene energije za kućanstva pale za 1,2 posto, uprkos ukidanju privremeno sniženog PDV-a na plin i grejanje. Ova oscilacija cena mogla bi imati različite posledice na potrošačke navike.
Projekcije i izazovi
Vodeći ekonomski instituti u Nemačkoj predviđaju da će stabilizacija cena biti sporija nego što se očekivalo. U velikom istraživanju Instituta Ifo, kompanije iz različitih sektora, uključujući ugostiteljstvo, industriju igračaka i kozmetiku, najavile su povećanje cena. Ovo ukazuje na moguće izazove u održavanju niske inflacije i može uticati na troškove života i potrošačku moć građana.
Potrošnja kao ključni ekonomski stub
Niska inflacija tradicionalno podstiče potrošnju, koja je ključni pokretač nemačke ekonomije. Prema nedavnoj studiji Instituta za makroekonomiju i istraživanje poslovnog ciklusa (IMK) Zaklade Hans Bekler, postoji izražena tendencija veće potrošnje među ljudima različitih dohodovnih grupa, posebno u oblastima kao što su slobodno vreme, zabava i kultura.
Budući trendovi
Studija IMK takođe sugeriše da bi tokom godine mogao doći do „neizbežnog preokreta u potrošnji“, naročito ako inflacija nastavi da pada, a nominalne i realne plate počnu ponovo da rastu nakon nekoliko godina stagnacije. Ovo bi moglo dovesti do poboljšanja kupovne moći i opšteg životnog standarda.