Stopa inflacije u Švajcarskoj stabilno opada poslednjih meseci, ali borba protiv visokih cena svakodnevnih dobara čini se daleko od dobijene. Cene mesa, sira, kafe, ali i električne energije i putovanja, i dalje opterećuju potrošačke novčanike.
Sredinom marta, Švajcarska nacionalna banka (SNB) preduzela je korake kako bi zadržala potrošačke cene pod kontrolom, iznenadnim smanjenjem ključne kamatne stope. Ova odluka uzela je u obzir „popuštanje inflatornog pritiska i jačanje švajcarskog franka“. Centralna banka Švajcarske smatrala je da je „borba protiv inflacije u poslednjih pet polugodišta bila efikasna“.
Zapravo, godišnja inflacija usporila je na 1,0% u martu, nakon što je porasla za 1,2% u februaru, 1,3% u januaru i 1,7% u decembru. Međutim, na drugačijoj osnovi računanja – u poređenju sa januarom 2022. godine pre izbijanja rata u Ukrajini, što je poslalo cene u nebo – slika je drugačija.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (FSO) analiziranim od strane AWP-a, inflacija je dostigla 5,3% u periodu od januara 2022. do marta 2024. godine, što predstavlja godišnji trend od 2,4%.
Tokom ovog perioda, cene hrane – jedne od najvećih stavki kućnog budžeta, skočile su za 7%, posebno za meso (+4,2%), sir (+9,2%), voće i povrće (+3,5%), šećer (+23,5%) i kafu (+9%).
Kao jedna od glavnih stavki potrošnje, kirije (+4,6%) takođe su porasle, kao i odeća (+11,5%), električna energija (+47,9%), prirodni gas (+26%), gorivo (+4,4%) i paket aranžmani (+28,1%). Jedino iznenađenje bio je pad cena lekova (-5,5%).
Iako porast cene određenih poljoprivrednih proizvoda može biti objašnjen lošim usevima, posebno za šećer i kafu, situacija je drugačija za druge grupe proizvoda.
Što se tiče cena energije, koje su se povukle na veletržištu nakon naglog rasta nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, „revizije tarifa su periodične, a ne kontinuirane“ i „nisu prenesene na potrošače“, ukazao je Artur Jurus, glavni strateg privatne banke Oddo BHF Švajcarska. „Potrošačke cene reaguju brže i jače na rast cena na finansijskim tržištima, ali mnogo manje na pad cena“, rekao je on.
Prema stručnjaku, „od januara 2022. godine vidimo dva prekida sa trendovima poslednjih 20 godina: deflacioni trend cena hrane, posmatran 20 godina do ukrajinske krize, je iza nas“. Što se tiče kirija, one su „u procesu dostizanja svoje istorijske tendencije dve decenije i dodatno ubrzavaju“, objasnio je Jurus.
Postoji mnogo razloga za rast cena paket aranžmana. Andrea Befa, direktor Federacije švajcarskih turističkih agencija (FSV), pripisuje to rastućim troškovima goriva, posebno manje zagađujućeg avionskog goriva, i osoblja. Nedostatak kapaciteta na avio-rutama i poteškoće u dostavi rezervnih delova za avione stvaraju nestašicu sa strane ponude i takođe povećavaju cene za putnike, rekla je ona.
„Vrhunac (u cenama) trebalo bi da bude dostignut 2024. godine“, procenila je Befa, dodajući da bi cene avio-karata trebalo da se stabilizuju na nivou iz prošle godine.
Što se tiče toga, udruženje potrošača za frankofonu Švajcarsku (FRC) izrazilo je „zabrinutost zbog uticaja ovih porasta cena na potrošače, posebno na manje imućne domaćinstva“.
„Teško je (…) proceniti da li su ovi porasti cena opravdani bez potpune transparentnosti troškova proizvodnje i marži kompanija“, rekao je Žan Buše, šef ekonomije i novih tehnologija u FRC-u. Ali „porasti cena često se direktno prenose na potrošače kako bi se održale visoke marže, što je posebno zabrinjavajuće kada su u pitanju osnovne potrepštine kao što su hrana“, dodao je on.
Organizacija se zalaže za „veću transparentnost u cenama i maržama distributera“ i smatra „esencijalnim usvojiti ciljane mere usmerene na ne-diskrecionarnu potrošnju kako bi se smanjili životni troškovi za najmanje imućna domaćinstva“. Na parlamentarnom nivou, FRC podržava primenu snižene stope PDV-a na električnu energiju, moratorijum na rast premija za zdravstveno osiguranje i drastično smanjenje cena javnog prevoza.
