Inflacija u Švajcarskoj usporava dok se troškovi energije i uvoza stabilizuju, ali rastući troškovi stanovanja postaju glavni izvor povećanja cena.
Prema najnovijim podacima, Federalnog zavoda za statistiku (FSO) glavna međugodišnja stopa inflacije je pala na 2,2% u maju, u poređenju sa 2,6% u aprilu i 3,4% na početku 2023. godine. Istovremeno, merač jezgra inflacije, koji isključuje varijabilne faktore poput energije i hrane, smanjio se na 1,9% u maju, u odnosu na 2,2% prethodnog meseca.
Cene domaće robe su porasle za 2,4% u maju u odnosu na prethodnu godinu, dok je stopa rasta uvoznih roba iznosila 1,4%, navodi FSO. U ukupnom mesečnom porastu cena od 0,3% u maju, najveći uticaj su imali povećani troškovi zakupa stanova, paket aranžmana i neki prehrambeni proizvodi. S druge strane, vazdušni transport, smeštaj u kućama za odmor, lož ulje i dizel su imali umirujući efekat na inflaciju.
Švajcarska narodna banka (SNB), čija je gornja granica inflacije postavljena na 2%, će se sastati 22. juna radi donošenja odluke o kamatnoj stopi za naredni kvartal. Ekonomisti predviđaju dalje povećanje kamatne stope za 25 baznih poena sa trenutnog nivoa od 1,5%.
Iako su opadajući pritisci na cene smanjili brigu SNB-a o inflaciji, centralna banka sada se fokusira na opšta povećanja troškova koja se šire kroz ekonomiju. Predsednik SNB-a, Tomas Džordan, nedavno je izjavio da centralna banka ne može tolerisati trajno prekoračenje ciljne granice od 2% u osnovnom rastu potrošačkih cena.
Prognoze centralne banke ukazuju na to da će ukupna inflacija ostati na ili iznad ciljne granice od 2% do 2025. godine, što ukazuje na dalji rast troškova zaduživanja.
