U turbulentnom političkom pejzažu Amerike, malo ko je toliko polarizujući i pronicljiv strateg kao bivši savetnik Stiv Benon. On ne projektuje samo pobedu Donalda Trampa na predstojećim izborima, već ide korak dalje, predviđajući treći predsednički mandat. Ova projekcija, koliko god zvučala radikalno i tehnički neizvodljivo prema Ustavu, krije se u dubljoj, revolucionarnoj strategiji – transformaciji političkog tkiva Sjedinjenih Američkih Država. Ne radi se samo o osvajanju Bele kuće, već o temeljnom preoblikovanju američke države u skladu sa MAGA (Make America Great Again) ideologijom.
1. Ekstremni optimizam kao politički alat
Trampova politička filozofija, u velikoj meri oblikovana od strane njegovih najbližih stratega, bazira se na onome što se u političkom žargonu naziva „ekstremni optimizam“.
Šta to podrazumeva?
- Apsolutni ciljevi, nulta tolerancija: Benon i drugi MAGA ideolozi odbacuju uobičajeni politički kompromis. Njihova vizija je binarna: ili potpuna pobeda MAGA pokreta i povratak na ranije definisane vrednosti, ili potpuni krah. Ne postoji siva zona političke korektnosti ili umerenosti.
- Konstantna mobilizacija: Populizam, koji je srž MAGA pokreta, funkcioniše samo kroz neprestano guranje narativa „Mi protiv Njih“. Elita, deep state, mediji i „globalisti“ – stalno se definiše neprijatelj, što održava energiju baze i fokusira njihovu frustraciju.
Trampovi stratezi shvataju da je ključ u konstantnom guranju granica onoga što je politički prihvatljivo i očekivano. Predviđanje trećeg mandata nije samo pravna analiza, već strateška provokacija koja ima za cilj da podigne uloge i obeshrabri protivnike. To je način da se Tramp predstavi ne samo kao kandidat, već kao sudbonosna sila koja menja pravila igre.
2. Promena političke ose: Rat protiv establišmenta
Strategija MAGA pokreta nije primarno zasnovana na tradicionalnoj podeli na levicu i desnicu, već na populističkoj podeli na „narod“ i „korumpiranu elitu“ (Establšment).
Ova „politička osovina“ se pomera:
- Od ideologije ka Kulturi: Klasične ekonomske debate zamenjene su pitanjima kulture, identiteta i „rata protiv običnog čoveka“. Na primer, imigracija se ne tretira samo kao ekonomska tema, već kao kulturna pretnja i povreda suvereniteta.
- Rat sa medijima (Mainstream Media): Namerno i dosledno diskreditovanje tradicionalnih medija omogućava Trampu da direktno komunicira sa svojom bazom putem sopstvenih kanala (npr. Truth Social). Za MAGA bazu, ako Njujork Tajms kritikuje Trampa, to je samo potvrda da je on na pravoj strani – suprotnoj od „korumpirane elite“.
- Projekat 2025 i transformacija države: Pripadnici MAGA pokreta ne kriju plan da u slučaju Trampove pobede izvrše radikalne promene u administraciji. Kroz inicijative kao što je „Projekat 2025“, planira se popunjavanje hiljada ključnih državnih pozicija lojalnim kadrovima, što bi omogućilo sprovođenje politike bez opstrukcija „duboke države“ (tzv. Deep State). Ovo podrazumeva de facto jačanje izvršne vlasti i smanjenje moći nezavisnih regulatornih agencija.
3. Projekcija „Trećeg mandata“: Šta stoji iza provokacije?
Kada se govori o trećem Trampovom mandatu, to ne mora nužno da znači tri uzastopna mandata u klasičnom, legalnom smislu (što Ustav SAD izričito zabranjuje, osim ukoliko se ne poništi 22. Amandman, što je malo verovatno). Umesto toga, ta fraza služi kao strateški simbol za dugoročnu dominaciju pokreta.
Benonova provokativna retorika sugeriše sledeće:
- Kontinuum moći: Čak i ako Tramp ne može legalno da se kandiduje 2028. godine, MAGA pokret će nastaviti da dominira Republikanskom strankom i bira lojalne naslednike koji će nastaviti sa sprovođenjem iste radikalne agende. Ideja je da se Trampizam etablira kao trajna, dominantna politička sila.
- Obeležavanje terena za 2028.: Najava trećeg mandata služi kao preuranjeni poziv za mobilizaciju i 2028. godinu, stavljajući pritisak na Demokratsku stranku da nađe lidera koji bi mogao da se suprotstavi ovako radikalnom, dugoročnom planu.
Politički ekstremizam ili realna strategija?
Benonove analize nisu samo nasumične prognoze, već proračunato guranje narativa koji hrani pokret, održava fokus i obeshrabruje umerene. U modernoj, polarizovanoj politici, ekstremni optimizam i nedostatak kompromisa postaju iznenađujuće efikasna oružja.
Za Ameriku, ova strategija predstavlja temeljni test demokratske izdržljivosti. Da li će se MAGA vizija ukoreniti kao dominantna, trajajući duže od jednog predsedničkog mandata, zavisi od sposobnosti političkog establišmenta da ponudi koherentnu i ubedljivu alternativu koja ne samo da kritikuje, već i zaista menja stanje koje je dovelo do Trampovog uspona. Pokret se ne bori za samo jednu pobedu, već za novu Ameriku.
