Zašto letnji odmori dovode Dance u tako loše raspoloženje? Zar ne znaju da su najsrećniji ljudi na svetu? Pet nedelja odmora! Putovanja na Majorku! To je prava fantazija za ljude u mojoj zemlji (SAD). A onda se vrate na posao i ceo dan se žale na let, hranu ili vreme. Šta se dešava?
Svi smo čuli za sezonsku depresiju.
Savetuje nam se da uzimamo vitamin D i pijemo ulje jetre bakalara da se borimo protiv nje (ako tražite hranu na koju ćete se žaliti, možemo početi odatle), a Danci će se sunčati goli na gotovo smrzavajućim temperaturama samo da bi dobili malo sunčeve svetlosti na koži.
Ali zaista, najdepresivniji trenutak u godini – gori čak i od zime – je prvi radni dan nakon vašeg letnjeg odmora.
Ne mislim da je to posebno danski fenomen. Ko od nas ne bi radije pio vino na blistavoj mediteranskoj terasi nego prisustvovao trećem sastanku o tome zašto imamo toliko prokletih sastanaka?
Slušajte, ja sam iz SAD-a, tako da vidim mnogo privilegija i luksuza u nordijskom načinu života.
I u tome svakako ima istine, na šta bi Danci trebalo da se podsete – posebno kada se žale na kvalitet svoje paelje ili veličinu bazena u hotelu svojim međunarodnim prijateljima.
Ali s druge strane, nije da su Danci previše privilegovani. Problem je u tome što SAD imaju toliko kriminalno škrtih radnih uslova da sve što podseća na razuman balans između posla i života izgleda kao fantazija.
Kada pogledate standardni broj plaćenih odmora u različitim zemljama sveta, SAD su na samom dnu, dok je Danska udobno u gornjoj trećini (iako, zanimljivo, nije ni u prvih deset).
A kada uporedite prosečan broj sati koje ljudi provode na poslu svake nedelje, brojevi su još konkretniji. Danci rade prosečno 29,5 sati svake nedelje, u poređenju sa 36,4 u SAD-u.
Ali, čekajte, čujem vas kako pitate – ovo još uvek ne objašnjava zašto su vaši danski kolege tako nesrećni. Zar nisu Danci poznati kao najsrećniji ljudi na svetu, velikim delom zbog svojih kolektivnih ugovora i udobnih radnih aranžmana?
Jednom sam čuo nekoga kako kaže da Danci nisu najsrećniji, oni su samo najmanje nesrećni. Jednostavno imaju manje razloga za žaljenje.
Dakle, ako im let kasni, ili njihov iznajmljeni auto nije bio tačno BMW koji su želeli, ili nisu mogli da nađu dobar rugbrød na Zanzibaru – kakva sreća! – oni se mogu žaliti. I to je zaista univerzalno zadovoljstvo, čak i ako se čini nezasluženim.
Dakle, sledeći put kada vaši kolege započnu još jedan rant o tome kako im je potrebno još više slobodnog vremena, dajem vam dozvolu da prevrnete očima, ironično uzviknete „hold da helt ferie“ i promenite temu.
