Leto, vreme kada mnogi Evropljani odlaze na zasluženi odmor, za brojne građane Evropske unije i dalje predstavlja nedostižan luksuz. Dok se u avgustu milioni ljudi iz Evrope spremaju za svoje godišnje odmore, podaci pokazuju da su ekonomske nejednakosti unutar EU sve očiglednije kada je reč o mogućnosti putovanja.
Prema poslednjim podacima Evrostata, oko 29% ljudi starijih od 16 godina u Evropskoj uniji nije moglo priuštiti sebi jednonedeljni odmor u 2023. godini. Iako su neki delovi Evrope uspeli da prevaziđu ekonomske izazove pandemije, mnogi građani i dalje osećaju finansijske pritiske koji im onemogućavaju čak i osnovne privilegije poput godišnjeg odmora.
Gde su građani EU najviše uskraćeni?
Podaci pokazuju da je situacija posebno teška u istočnom delu Evrope. U Rumuniji, čak 60% građana nije moglo priuštiti odmor, dok su Bugarska (44%) i Mađarska (43%) blizu tog procenta. Ovi brojevi su zabrinjavajući, naročito kada se uporede sa situacijom u razvijenijim državama poput Norveške, koja beleži svega 7,9% stanovništva koje nije moglo otići na odmor.
Slična situacija je i u južnim evropskim zemljama. U Španiji, trećina građana (33%) nije mogla priuštiti odmor, dok je u Italiji taj procenat 32%. Francuska i Nemačka su nešto bolje pozicionirane, ali i dalje imaju značajan procenat stanovništva koje nije imalo mogućnost da ode na letovanje – 25%, odnosno 23%.
Ekonomski dispariteti kao ključni faktor
Ekonomske razlike među zemljama članicama EU jasno se reflektuju u mogućnosti građana da odu na odmor. Profesor Lin Minaert sa Univerziteta Metropoliten stejt u Denveru ističe da su ove razlike usko povezane sa snagom ekonomije određene zemlje. “Zemlje sa nižim BDP-om imaju veću stopu građana koji ne mogu priuštiti odmor,” kaže Minaert.
Sličan stav deli i profesor K. Majkl Hol sa Univerziteta Kanterburi, koji naglašava da je nivo raspoloživog dohotka ključan faktor. “Dispariteti u korišćenju odmora i troškovima odražavaju šire ekonomske razlike unutar EU,” dodaje on.
Najbogatiji najviše troše
Interesantno je i kako se razlikuju troškovi na odmor širom EU. Luksemburg je lider sa prosečnom turističkom potrošnjom po noćenju od 175 evra, dok je prosečna potrošnja na nivou EU 87 evra. Austrija se nalazi na drugom mestu sa 154 evra po noći, a Nemačka je vodeća među velikim ekonomijama sa 109 evra.
Iako potrošnja na domaći turizam varira od zemlje do zemlje, stanovnici EU generalno troše više kada putuju u inostranstvo nego unutar svojih granica. U 2022. godini, prosečna potrošnja po noći u inostranstvu iznosila je 117 evra, dok je za domaće putovanje bila 68 evra.
Kultura i geografija takođe utiču
Pored ekonomskih faktora, profesor Hol ističe da kulturni i geografski faktori takođe igraju ulogu u obrascima putovanja. Na primer, stanovnici Rumunije i Bugarske ne putuju samo zbog finansijskih razloga, već i zbog specifičnih kulturnih navika i geografskog položaja.
Dok mnogi u Evropskoj uniji uživaju u letnjim praznicima, za značajan deo stanovništva, odmor ostaje samo san. Ovi podaci naglašavaju potrebu za dodatnim ekonomskim reformama i merama koje bi omogućile da svi građani, bez obzira na njihovu ekonomsku situaciju, imaju mogućnost da se odmore i napune baterije za narednu radnu godinu.
