Visina je oduvek bila jedan od značajnih antropometrijskih parametara koji reflektuje ne samo genetsku komponentu populacije, već i socio-ekonomske i zdravstvene uslove u kojima žive. Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) otkriva kako se visina žena kreće širom Evrope.
Na samom vrhu liste najviših žena sveta dominiraju Holanđanke sa impresivnih 170 centimetara prosečne visine. Pratilje ove visoke norme su žene iz Crne Gore koje za dlaku zaostaju sa 169,9 centimetara. Zemlje skandinavskog poluostrva, kao što su Danska, sa prosečnom visinom od 169,4 centimetra, takođe se nalaze u visokoj kategoriji.
Na četvrtom mestu, sa malim zaostatkom za liderima, nalazi se Srbija sa 168,2 centimetra, što pokazuje da Balkan definitivno nije zaostao kada je u pitanju visina.
Žene iz Bosne i Hercegovine mogu se pohvaliti sedmim mestom sa prosečnom visinom od 167,4 centimetara, što ih čini izrazito visokim u evropskim, pa i svetskim razmerama.
Zemlje sa nižim prosekom
Dok neke zemlje krase visoke dame, postoje i one zemlje čije su žene niže od evropskog proseka. Grčka, Španija i Francuska dele sličnu visinu od oko 165 centimetara, dok su na samom dnu liste Portugalke sa 161,2 centimetra.
Zanimljivo je da se žene u Engleskoj nalaze ispod evropskog proseka sa 161 centimetar, što se delimično objašnjava promenama u ishrani i ograničenom fizičkom aktivnošću.
Šta visina govori o nama?
Ovi podaci nisu samo brojevi već odražavaju mnogo više – od genetske predispozicije do životnih navika i uslova života u različitim zemljama. Visina je takođe odraz i kulturnih različitosti, kao i prilagođavanja na različite klimatske i geografske uslove.
Iako se visina može smatrati samo jednim od fizičkih atributa, ona nosi sa sobom mnogo više od toga – priču o nama, našem nasleđu, i načinu na koji živimo. U svakom slučaju, bilo da dolazite iz zemlje visokih diva ili nežnih visina, svaka visina je savršena na svoj način i odražava jedinstvenost i raznolikost koja nas okružuje.
