Kupovina polovnog automobila na Balkanu, ali i širom Evrope, decenijama unazad podseća na ruski rulet. Svi znamo onaj čuveni scenario: automobil izgleda savršeno, prodavac se kune da ga je vozila „baka do pijace“, a na instrument tabli piše magičnih 120.000 do 180.000 kilometara. Međutim, realnost je često surova – mnoga od tih vozila prešla su dvostruko ili trostruko više, a vraćanje kilometraže postalo je „tiha industrija“ koja kupcima izvlači milijarde evra iz džepova.
Srećom, dani divljeg zapada na tržištu polovnjaka se polako bliže kraju. Evropska unija je odlučila da stane na put ovoj praksi uvođenjem novog, jedinstvenog sistema koji će onemogućiti manipulacije podacima i osigurati da ono što piše na brojčaniku odgovara stvarnom stanju vozila.
Kako sistem funkcioniše i zašto je revolucioaran?
Glavni problem do sada bio je nedostatak komunikacije između država. Automobil bi u Nemačkoj imao jednu kilometražu, a nakon prelaska granice i ulaska u npr. Poljsku ili neku drugu zemlju, ta cifra bi se „magično“ smanjila.
Novi predlog, koji snažno podržava Evropski parlament, podrazumeva stvaranje međusobno povezane baze podataka. Suština je u redovnom beleženju stanja kilometraže prilikom svakog:
- Tehničkog pregleda (Roadworthiness test).
- Redovnog servisa i popravke.
- Registracije vozila.
Ovi podaci više neće ostajati zarobljeni u lokalnim servisima ili nacionalnim registrima, već će biti dostupni preko granica. To znači da će kupac u jednoj zemlji moći lako da proveri istoriju automobila uvezenog iz druge članice EU.
Ugledanje na „belgijski model“
Inspiracija za ovaj potez dolazi iz Belgije i Holandije, gde sistem poznat kao Car-Pass već godinama uspešno funkcioniše. U Belgiji je, zahvaljujući ovom strogom sistemu praćenja, prevara sa kilometražom gotovo iskorenjena (smanjena na manje od 0,1% slučajeva).
Ideja je da se ovaj model preslika na nivo cele Unije. Svaki put kada automobil uđe u radionicu, kilometraža se beleži i šalje u centralni registar. Ako se pojavi neslaganje u brojkama (npr. u januaru je bilo 200.000 km, a u junu 150.000 km), sistem odmah pali „crvenu lampicu“.
Šta ovo znači za kupce na Balkanu?
Iako naše zemlje još uvek nisu sve članice EU, ovo su sjajne vesti za domaće vozače. Ogroman procenat polovnih automobila na našim ulicama potiče upravo iz zemalja zapadne Evrope – Nemačke, Francuske, Italije i Belgije.
Kada ovaj sistem zaživi u potpunosti, uvoznici više neće moći tako lako da manipulišu podacima pre nego što automobil stigne na naše carinjenje. To će dovesti do:
- Veće bezbednosti: Automobil sa 400.000 km ima istrošenije delove (kočnice, vešanje, upravljački sistem) od onog sa 150.000 km. Tačna kilometraža znači realniju procenu bezbednosti.
- Realnih cena: Polovni automobili sa pravom, manjom kilometražom će verovatno držati cenu, ali će kupci barem znati šta plaćaju. Krševi sa vraćenim satom više neće moći da se prodaju po cenama očuvanih vozila.
- Transparentne istorije: Servisne knjige, koje se danas lako falsifikuju za par desetina evra, postaće prošlost jer će digitalni zapis biti jedini validan dokaz.
Ekonomska šteta meri se u milijardama
Procenjuje se da šteta nastala usled prevara sa kilometražom u Evropi iznosi između 1,3 i 8,8 milijardi evra godišnje. Ovaj novac gube potrošači koji plaćaju više za vozila manje vrednosti, ali i koji se suočavaju sa nepredviđenim i skupim popravkama motora i drugih sklopova koji su realno odradili svoj radni vek.
Zaključak
Uvođenje jedinstvenog sistema za kontrolu kilometraže predstavlja jednu od najvažnijih pobeda za prava potrošača u automobilskom sektoru poslednjih decenija. Iako će možda biti potrebno neko vreme da se sve baze podataka u potpunosti sinhronizuju, poruka je jasna: prevarantima ističe vreme. Za poštene kupce i prodavce, ovo donosi neophodnu sigurnost i poverenje koje je godinama bilo poljuljano. Tržište polovnih automobila konačno prestaje da bude „lov u mutnom“ i postaje transparentna arena gde kvalitet i realno stanje diktiraju cenu. Uskoro ćemo, nadamo se, pri kupovini automobila gledati u ekran računara sa poverenjem, umesto da „gledamo u pasulj“ da li nas prodavac vara.
