Do pre samo nekoliko godina, finansijski svet je imao novu mantru: „zeleno“. Održivo investiranje (često označeno akronimom ESG – Environmental, Social, and Governance) bilo je predstavljeno kao budućnost bankarstva, način da zaradite novac i istovremeno spasite planetu. Banke su se utrkivale ko će ponuditi više „ekološki svesnih“ fondova, a klijenti su hrlili da ulože svoj kapital u kompanije koje obećavaju bolju budućnost.
Međutim, najnoviji podaci iz Švajcarske, srca evropskog bankarstva, donose otrežnjenje. Čini se da je medeni mesec između investitora i održivih proizvoda završen. Prema najnovijem istraživanju, pesimizam je zahvatio sektor, a brojke ukazuju na drastičnu promenu raspoloženja koja bi mogla redefinisati način na koji posmatramo moderno ulaganje.
Šta je dovelo do toga da se trend, koji je delovao nezaustavljivo, sada suočava sa ovako ozbiljnom krizom poverenja?
Pesimizam kakav se ne pamti
Rezultati ankete sprovedene među švajcarskim bankama su, blago rečeno, šokantni. Čak 86 procenata finansijskih institucija očekuje stagnaciju ili značajan pad u sektoru održivih investicionih proizvoda u bliskoj budućnosti. Ovo je drastičan skok pesimizma u odnosu na prethodne godine kada je taj procenat bio zanemarljiv.
Ugledna konsultantska kuća EY (Ernst & Young) u svom „Bank Barometer“ izveštaju navodi da bankari više ne vide „zelene proizvode“ kao glavni motor rasta. Umesto euforije, sada vlada oprez. Ovaj podatak je posebno alarmantan jer dolazi iz Švajcarske, zemlje koja upravlja ogromnim delom svetskog privatnog bogatstva i koja je prva počela da promoviše ove standarde. Ako su švajcarski bankari skeptični, to je signal koji Wall Street i London ne smeju da ignorišu.
Zašto investitori okreću leđa „zelenom“?
Pad interesovanja nije se desio preko noći, već je rezultat niza faktora koji su se poklopili:
1. Fenomen „greenwashinga“
Povjerenje je ključna reč u bankarstvu, a ono je ozbiljno poljuljano. Investitori su postali sumnjičavi prema kompanijama koje se predstavljaju kao ekološke, a u praksi to nisu. Termin „greenwashing“ (lažno prikazivanje proizvoda kao ekološkog) postao je sveprisutan. Klijenti više ne veruju da njihov novac zaista ide u vetroparkove ili solarnu energiju, već sumnjaju da se samo „pakuje“ u lepšu ambalažu.
2. Niži prinosi u kriznim vremenima
Dok je ekonomija cvetala, bilo je lako ulagati u ideale. Međutim, sa inflacijom i geopolitičkim krizama, investitori se vraćaju onome što donosi siguran profit. Paradoksalno, tradicionalna energetska industrija (nafta i gas) i vojna industrija su u poslednje vreme zabeležile ogroman rast profita, dok su mnogi ESG fondovi podbacili. Investitor na kraju dana gleda svoj saldo, a ne samo ekološki otisak.
3. Komplikovana regulativa
Banke su zatrpane birokratijom. Dokazivanje da je neki proizvod zaista „održiv“ zahteva ogromnu papirologiju i praćenje kompleksnih regulativa. Mnoge manje banke jednostavno nemaju resurse da se nose sa tim, pa polako odustaju od agresivne promocije ovih proizvoda.
Operativni profit banaka i dalje raste
Interesantno je da, uprkos ovom pesimizmu u vezi sa održivim proizvodima, same banke u Švajcarskoj posluju odlično. Većina njih je prijavila rast operativnog profita, prvenstveno zahvaljujući višim kamatnim stopama. To nam govori da bankarski sektor nije u krizi, već da se dešava korekcija kursa. Fokus se sa „spasavanja sveta“ vraća na osnovni bankarski biznis – kamate, kredite i upravljanje rizikom.
Stručnjaci smatraju da ovo nije kraj održivog investiranja, već kraj njegove prve, naivne faze. Tržište će se verovatno pročistiti, opstaće samo oni proizvodi koji su transparentni i koji zaista donose vrednost, dok će marketinški trikovi nestati.
Zaključak
Ovaj nagli zaokret u stavovima bankara šalje jasnu poruku: etiketa „održivo“ više nije dovoljna da bi se prodao finansijski proizvod. Investitori su postali zreliji, zahtevniji i oprezniji, tražeći konkretne dokaze o tome gde njihov novac odlazi i koliki povrat mogu da očekuju. Iako pesimizam trenutno dominira, dugoročno gledano, ovo može biti zdrava prekretnica koja će eliminisati lažni ekološki aktivizam iz finansija. Banke će morati da pronađu nove, iskrenije načine da privuku klijente, jer era lakog novca na račun ekologije polako odlazi u istoriju. Održivost će ostati važna tema, ali više neće biti jedini i neprikosnoveni kralj investicionog tržišta.
