Novi globalni sukob ne vodi se samo na nivou softvera i veštačke inteligencije (AI), već duboko pod zemljom, u rudnicima kritičnih minerala. Litijum, kobalt, grafit i retki zemni elementi nisu samo komponente za baterije električnih vozila (EV); oni su temelj moderne energetske tranzicije, visoke tehnologije i, što je najvažnije, nacionalne bezbednosti.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija (EU) su se probudile u novoj realnosti: Kina je, kroz decenije strateškog ulaganja i državne podrške, ostvarila gotovo potpunu dominaciju nad globalnim lancem snabdevanja i prerađivačkim kapacitetima za ove ključne sirovine.
Ovaj manjak tehnološke i sirovinske nezavisnosti gurnuo je SAD u agresivnu, diplomatsku i ekonomsku trku za osiguravanjem alternativnih izvora širom sveta.
1. Zašto Kina drži ključeve tehnologije?
Iako Kina ne poseduje sve svetske rezerve kritičnih minerala, ona je mudro ulagala u najvažniju fazu: preradu i rafinaciju.
- Prerađivačka dominacija: Kina kontroliše oko 90% globalne prerade retkih zemnih elemenata i više od 60% prerade litijuma i kobalta. Ovi elementi su neophodni za proizvodnju mikročipova, lasera, naprednih magneta (vitalnih za turbine i EV motore) i baterija.
- Geopolitička poluga: Ova dominacija omogućava Pekingu da koristi izvoz kritičnih minerala kao snažnu ekonomsku polugu u trgovinskim ratovima i diplomatskim sporovima, uvodeći kontrole izvoza i izazivajući pometnju na globalnim tržištima.
2. Američka strategija: Trka za diversifikacijom
Suočeni sa ovom zavisnošću, SAD su kritične sirovine stavile u centar svoje spoljne politike. Strategija je dvostruka: ubrzati domaću proizvodnju i stvoriti globalnu sirovinsku mrežu koja zaobilazi Kinu.
a. Domaća mobilizacija
Administracija je pokrenula niz mera, uključujući:
- Hitno izdavanje dozvola: Ubrzanje procesa izdavanja dozvola za otvaranje rudnika na domaćem tlu.
- Finansijska podrška: Podrška ključnim domaćim projektima (poput rudnika Tacker Pass u Nevadi) kroz milijarde dolara pozajmica i investicija, često uz učešće velikih američkih korporacija kao što je General Motors.
b. Globalni savezi i sporazumi
SAD aktivno potpisuju bilateralne i multilateralne sporazume sa ključnim saveznicima bogatim resursima:
- Australija: Potpisan je veliki sporazum o kritičnim mineralima, čime se Amerika oslanja na velike australijske rezerve rijetkih elemenata kao alternativu kineskom snabdevanju.
- Partnerstvo za bezbednost minerala (MSP): Inicijativa koju predvode SAD, a koja uključuje Australiju, Kanadu, Japan, Južnu Koreju i EU, sa ciljem obezbeđivanja stabilnog snabdevanja litijumom, kobaltom i retkim zemljama.
- Diplomatska ulaganja: Američki političari otvoreno povezuju diplomatske posete i mirovne sporazume (kao što su oni na Bliskom istoku i Africi) sa obezbeđivanjem pristupa strateškim nalazištima minerala.
3. Evropska borba i regionalni značaj
Evropska unija se takođe našla u nepovoljnom položaju zbog kineske dominacije. Kao odgovor, EU je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA).
- Ciljevi EU do 2030.:
- Eksploatacija (vađenje) 10% potreba unutar EU.
- Prerada 40% potreba unutar EU.
- Recikliranje 25% potreba.
- Projekat Jadar (Srbija): Zbog ove strategije, projekti poput Jadra (litijum) kompanije Rio Tinto u Srbiji postaju deo šire, strateške evropske priče. EU proglašava takve projekte strateškim kako bi ubrzala procese i obezbedila sirovinsku nezavisnost.
Zaključak:
Trka za kritičnim mineralima je definicija geopolitike 21. veka. Odluke o tome gde će se rudariti i prerađivati litijum i kobalt neće uticati samo na cene električnih automobila i računara, već i na snagu zapadnih vojnih i energetskih sistema. SAD, Evropa i Kina su svesne da je kontrola nad ovim sirovinama jednaka kontroli nad budućnošću. Zato je svako nalazište litijuma danas strateško pitanje od globalnog značaja.
