Tržište energenata je ponovo na klackalici, a ovoga puta tas na vagi preteže ka skupljem gorivu. Nakon kratkog perioda zatišja i pada cena koji je obradovao vozače i industriju, „crno zlato“ ponovo dobija na vrednosti.
Berzanski indeksi su se zazeleneli, a razlog nije povećana potražnja usled ekonomskog procvata, već stari, dobro poznati neprijatelj stabilnosti – strah. Strah od prekida snabdevanja, geopolitičkih sukoba i novih, radikalnih ekonomskih mera koje se kuvaju u Vašingtonu, naterao je trgovce da ponovo kupuju fjučerse nafte, podižući cenu barela na nivoe koji izazivaju zabrinutost.
Oporavak cena nakon nedeljnog pada
Početkom nedelje, situacija je delovala obećavajuće za potrošače. Cene su bile u padu, prvenstveno zbog odluke Saudijske Arabije da snizi svoje prodajne cene kako bi zadržala tržišni udeo, ali i zbog rasta zaliha u SAD-u, što je obično signal slabije potražnje.
Međutim, trend se naglo preokrenuo. Referentna Brent nafta porasla je za 44 centa i sada se trguje iznad psihološke granice od 73 dolara po barelu (tačnije 73,06 dolara). Sličan scenario viđen je i sa američkom lakom naftom (WTI), koja je ojačala za 46 centi i približila se granici od 70 dolara (trenutno oko 69,18 dolara).
Ovaj skok od oko 0,6 do 0,7 odsto možda ne deluje dramatično na prvi pogled, ali on dolazi nakon perioda pada od preko 2 odsto, što ukazuje na veliku nervozu i volatilnost tržišta.
Trampove pretnje i ruski odgovor
Glavni okidač za ovu iznenadnu promenu raspoloženja dolazi iz političke arene. Novoizabrani američki predsednik Donald Trump najavio je mogućnost uvođenja carine od neverovatnih 500 odsto na uvoz energenata iz Rusije ako se sukob u Ukrajini ne reši pod njegovim uslovima.
Analitičari iz ANZ Bank upozoravaju da ovakva retorika direktno utiče na tržište. Iako Rusija većinom izvozi naftu ka Aziji (Indija i Kina), ovakve sankcije bi mogle poremetiti globalne tokove, otežati transport i osiguranje tankera, i naterati druge zemlje da se takmiče za preostale barele nafte koja nije pod sankcijama. Tržište mrzi neizvesnost, a najava trgovinskog rata takvih razmera je definicija neizvesnosti.
Ukrajinski dronovi i Bliski istok
Pored ekonomskih pretnji, tu su i one fizičke. Sukob u Ukrajini ne jenjava, a napadi dronovima na rusku energetsku infrastrukturu postaju sve učestaliji. Svaki pogodak u rafineriju ili naftovod smanjuje globalnu ponudu, što automatski diže cenu.
Istovremeno, situacija na Bliskom istoku ostaje bure baruta. Iako se trenutno čini da nema direktne eskalacije koja bi blokirala Ormuski moreuz, trgovci znaju da je dovoljna jedna varnica da se transport nafte iz ovog ključnog regiona ugrozi. Kada se saberu ovi faktori – Trampove carine, rat u Evropi i nestabilnost na Bliskom istoku – jasno je zašto investitori beže u sigurnost kupovine nafte, gurajući cene naviše.
Kineska ekonomija kao teg na drugoj strani
Jedina stvar koja trenutno sprečava da cene nafte „eksplodiraju“ ka 100 dolara jeste slabost kineske ekonomije. Kina, kao najveći svetski uvoznik nafte, i dalje se bori sa sporim rastom i krizom u sektoru nekretnina. Slaba potražnja iz Pekinga deluje kao prirodna kočnica za rast cena. Da je kineska privreda u punom zamahu, uz ovakve geopolitičke tenzije, cene goriva na pumpama bi verovatno već bile rekordne.
Zaključak
Trenutni rast cena nafte je školski primer kako politika diktira ekonomiju. Iako fundamentalni pokazatelji, poput visokih zaliha u Americi i slabe potražnje u Kini, sugerišu da bi nafta trebalo da bude jeftinija, strah od budućih poremećaja nadjačava logiku ponude i potražnje. Najave drakonskih tarifa i nastavak sukoba u Ukrajini stvaraju premiju rizika koju na kraju plaćaju krajnji potrošači. U narednim nedeljama, svaka izjava iz Bele kuće ili vest sa fronta imaće moć da drastično pomeri kazaljke na berzama. Za vozače i privredu, ovo znači period neizvesnosti u kojem je stabilnost cena goriva sve manje verovatna.
