Početak januara u Hrvatskoj tradicionalno je rezervisan za fenomen poznat kao „bela sedmica“. To je period kada, odmah nakon novogodišnjih praznika, a pre početka drugog polugodišta u školama, reke automobila sa zagrebačkim, splitskim i riječkim tablicama kreću ka evropskim skijalištima. Međutim, ova sezona donosi hladan tuš koji nema veze sa temperaturom vazduha – cene zimovanja dostigle su istorijski maksimum.
Uprkos drastičnim poskupljenjima koja pogađaju gotovo svaki aspekt zimskog odmora, od ski-pasa do smeštaja, čini se da strast prema spuštanju niz bele padine ne jenjava. Ipak, način na koji se ide na skijanje se menja, a turisti postaju pravi majstori finansijske gimnastike kako bi sebi priuštili barem nekoliko dana na snegu.
Koliko je zaista sve poskupelo?
Analize turističkih agencija i iskustva putnika govore da su cene aranžmana u proseku skočile između 10 i 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok su u poređenju sa periodom od pre tri godine cene više i za neverovatnih 30 do 40 odsto.
Glavni krivac za ovaj udar na džep nije samo smeštaj, već cena „žice“. Energetska kriza u Evropi naterala je skijališta da drastično podignu cene ski-pasova kako bi pokrili troškove struje potrebne za rad žičara i sistema za veštačko osnežavanje. U popularnim destinacijama kao što su Kronplatz u Italiji ili austrijski glečeri, dnevna karta postaje luksuz.
Strategija preživljavanja: kraći boravak i „gepek turizam“
Kako bi kompenzovali rast cena, hrvatski skijaši menjaju svoje navike. Onih koji mogu da priušte punih sedam dana u hotelu sa polupansionom sve je manje. Umesto toga, primetan je trend skraćivanja odmora na tri do četiri dana.
Takođe, vraća se stari, dobro provereni metod uštede – nošenje sopstvene hrane. Apartmanski smeštaj postaje traženiji od hotela jer omogućava gostima da sami kuvaju. Gepeci su puni gotovih jela, sarmi i suhomesnatih proizvoda, jer su cene hrane u restoranima na stazama u Austriji, Italiji i Francuskoj postale astronomske za prosečan balkanski budžet. Čak i kafa na stazi u nekim odmaralištima košta kao kompletan ručak kod kuće.
Gde se ide: od Alpa do komšiluka
Iako su Italija (posebno regija Dolomita) i Austrija i dalje prvi izbor zbog kvaliteta staza i infrastrukture, sve veći broj skijaša okreće se pristupačnijim alternativama. Francuska skijališta poput Les Deux Alpes ostaju popularna zbog povoljnijih „paket aranžmana“, ali prava zvezda ove sezone mogla bi biti Bosna i Hercegovina.
Zbog blizine i znatno nižih cena, skijališta u BiH postaju magnet za goste iz Hrvatske, posebno one iz Dalmacije kojima su ova odredišta „na dohvat ruke“.
- Jahorina privlači one koji traže dobar provod i moderne staze.
- Kupres i Blidinje su omiljene vikend destinacije za skijaše iz južne Hrvatske.
- Slovenija ostaje „zlatna sredina“, ali i tamo su cene osetno porasle.
Nedostatak snega na domaćim hrvatskim skijalištima, poput Sljemena ili Platka, dodatno tera ljude u inostranstvo, jer niko ne želi da rizikuje uplatu odmora na planini gde će skijati po blatu.
Skijanje kao statusni simbol i potreba
Zanimljiv je psihološki momenat cele priče. Skijanje je u Hrvatskoj odavno prestalo da bude samo sport; to je statusni simbol i deo životnog stila srednje i više klase. Mnogi će se radije odreći letovanja ili novog automobila nego zimskog odlaska na planinu. Agencije prijavljuju da su „First minute“ ponude planule još u oktobru, što pokazuje da se za skijanje novac odvaja mesecima unapred.
Zaključak
Ova zimska sezona jasno pokazuje da je skijanje postalo luksuzni sport rezervisan za one sa dubljim džepom ili one spremne na velika odricanja. Iako su poskupljenja drastična i pogađaju kućni budžet, tradicija odlaska na sneg je duboko ukorenjena kod hrvatskih turista i teško se prekida. Očekuje se da će se u budućnosti jaz između ekskluzivnih evropskih skijališta i regionalnih centara dodatno produbiti, što će mnoge naterati da ponovo otkriju planine u svom neposrednom okruženju. Dokle god ima snega, biće i skijaša, samo je pitanje ko će moći da plati cenu tog belog zadovoljstva. Prilagođavanje novim ekonomskim uslovima je ključno, pa ćemo verovatno viđati sve više „vikend-ratnika“ na stazama, a sve manje onih koji uživaju u dvonedeljnim zimskim bajkama.
