Da li ste poželeli sebi (i svima oko sebe) bolje mentalno zdravlje u novoj godini? To je razumna i realna želja, jer svi smo u deficitu – borimo se sa anksioznošću, nesigurnošću, slepim tačkama i suženom perspektivom i nastojimo da preguramo svaki dan, govoreći sebi kako živimo u ludom svetu – ko nije lud, taj nije normalan. I takođe govorimo sebi da je normalno što smo svi oštećeni i da smo mi sami još i sasvim dobri u poređenju sa nekima koji su stvarno odlepili, a kako čovek i da ne odlepi, kad smo – kolektivno i lično – prošli kroz izazove pandemije. Godina za nama nije bila godina smirivanja kakvu smo očekivali, pa ni kakvu smo zaslužili, ali smo postali realniji i ostvarili napredak u ličnom razvoju – odnosno, ako smo to uradili, onda znamo da moramo uzeti stvari u svoje ruke i sami se postarati za bolje mentalno zdravlje u godini koju smo započeli.
Smernice za bolje mentalno zdravlje
Slušajte svoje telo – signali sagorevanja
Telo vam stalno govori jasnim signalima, koje ponekad (ili često) zanemarujete – nesanica, glavobolja, iscrpljenost, poremećaji varenja – na mnogo načina, organizam vam saopštava da morate da obratite pažnju i povedete računa o sebi. Ako smatrate da nemate vremena da to uradite, to je siguran znak sagorevanja – iako to nije formalna medicinska dijagnoza, sagoravanje je veoma ozbiljan problem savremenog sveta, koji uzdrmava psihofizičko zdravlje iz temelja. Za bolje mentalno zdravlje možda neće biti dovoljno da se okupate u mehurićima, sa šoljicom čaja i meditativnom muzikom (što svakako treba da radite), pa razmislite o konsultaciji sa stručnim licima, lekarima i terapeutima.
Sagorevanje se razlikuje od depresije
Simptomi depresije i sagorevanja mogu biti teški za razlikovanje, odnosno, mogu biti vrlo slični – i jedno i drugo stanje odlikuje previše ili premalo sna, borbu za održavanje koncentracije, osećanje iscrpljenosti. Ali, depresija je medicinsko stanje koje se može dijagnostikovati, a sagorevanje nije. Ako ste „samo“ preterano ganjali sebe, možete se osećati prezasićeno poslom i razviti ciničan stav i ogorčenost zbog posla, a iscrpljenost dovodi do toga da nemate energije za bavljenje hobijima koji vas osvežavaju. Ukoliko je ipak depresija u pitanju, bavljenje hobijima vas uopšte neće zanimati i neće vam prijati, možete se izolovati i zanemariti i zdravlje i higijenu. Prepoznavanje razlika je prvi korak u pronalaženju olakšanja i puta ka boljem mentalnom zdravlju.
Bolje mentalno zdravlje kroz vežbanje
Nije teško pronaći radost i zadovoljstvo u vežbanju, jer vežbanje podstiče proizvodnju hormona sreće i dobrog raspoloženja – samo treba da se naterate da počnete i da se dovoljno disciplinujete, da vam vežbanje postane svakodnevna praksa. Osim toga, psiholozi ističu da pokreti koje pravite kada ste srećni, prizivaju dobar osećaj, aktivirajući telesnu memoriju – setite se kako ste se dobro osećali kada ste skakali na koncertu, sa rukama podignutim uvis, ili dok ste navijali za svoj tim i vežbajte na taj način – sa podizanjem ruku uvis, uvijanjem ramena i kukova, skakanjem i savijanjem. Zapravo – pustite omiljenu muziku i plešite!
Bolja organizacija posla za bolje mentalno zdravlje
Imate previše posla? Kad pogledate beskrajnu listu obaveza, prosto se smrznete. Odakle uopšte da počnete? Naravno da ćete se sludeti i sagoreti, ako se bacite na sve odjednom, ili jurite kao bez glave, trkajući se sa vremenom. Organizujte se bolje – to znači da odredite prioritete i da svaki obiman i zahtevan zadatak podelite na manje zadatke, koje ćete obavljati pojedinačno. To će vam obezbediti osećanje postignuća – kad obavite jedan korak, na redu je sledeći, a kad stignete do četvrtog i petog, već osećate da upravljate svojim vremenom i svojim životom, ukrotili ste anksioznost na pomolu i uspostavili red. Bolje mentalno zdravlje je uz vas!
Potražite isceljenje u prirodi
Ekoterapija, ili praksa učešća u aktivnostima u prirodi – od šetnje parkom, preko odlaska u šumu, do raftinga i planinarenja, sve što možete da radite na otvorenom, u prirodi, predstavlja pravu psihoenergetsku terapiju i odličan je način da odmah osetite isceljuće efekte. Izađite u šetnju, upijajte zvuke i prizore prirode oko sebe i nahranite svoj um i svoje telo energijom koja vam je potrebna za bolje mentalno zdravlje.
Uticaj vagus nerva na bolje mentalno zdravlje
Vagus nerv je najduži nerv u ljudskom organizmu – ide od mozga do abdomena i utiče na skoro svaki organ u telu. Mnogi ga smatraju ključem za suzbijanje anksioznosti, regulisanje nervnog sistema i opuštanja, a stručnjaci predlažu male vežbe, kao što su sesije svesnosti ili dubokog disanja, kako bi se ovaj nerv regulisao. Uzmite nekoliko minuta da dišete duboko i lagano, iz stomaka, nakon što ste se umili hladnom vodom i da se pri tom smeškate. Šašavo? Ova jednostavna vežba vam obećava bolje mentalno zdravlje, jer sve ove aktivnosti utiču na vaš vagus nerv.
Isprobajte slušanje smeđeg šuma
Smeđi šum je sličan belom šumu, ali ima niži ton i dublju vibraciju i veoma je popularan na Internetu, tako da lako možete naći snimke koje ćete slušati. Ovaj zvuk posebno umirujuće deluje na osobe sa poremećajem pažnje (hiperaktivnost), a drugi kažu da im pomaže da se umire pred spavanje i lako utonu u san. Neki opet, smatraju da im taj šum odvlači pažnju i nervira ih. Probajte – ako vam prija, slušajte ga do mile volje! Činjenica da praktikujete nešto što vam prija doprinosi boljem mentalnom zdravlju.
Šira perspektiva za bolje mentalno zdravlje
Shvatite svoju anksioznost kao prednost – može biti iscrpljujuće kada se ona otme kontroli, ali kada je držite na prihvatljivom nivou, može biti izvor snage. Pojava blage anksioznosti može biti zvono za uzbunu kada se spremate da uradite nešto zbog čega se ne osećate dobro i može vam pomoći da proširite perspektivu i budete svesniji. Prihvatanje anksioznosti vam može pomoći da se suočite sa svojim strahovima i izgradite veću mentalnu snagu.
Sa sopstvenom dobrobiti nema pregovora
Shvatite svoju dobrobit kao nešto što se ne dovodi u pitanje i o čemu se ne pregovara – nemojte praviti kompromise sa stvarima koje čine da se osećate dobro i koje podržavaju stabilnost i bolje mentalno zdravlje. Praktikujte svoje rituale bez ustezanja i griže savesti i postavite drugima (naročito najbližma) granice koje moraju poštovati. Bolje mentalno zdravlje zaista zavisi od toga da sebe stavite na prvo mesto i da sebi budete najvažniji.
Autor: Brankica Milošević
Preuzeto sa: https://wannabemagazine.com/
