Digitalni pejzaž Australije doživljava tektonske promene kakve svet do sada nije video. Nakon što je vlada u Kanberi donela jedan od najstrožih zakona o regulaciji interneta na globalnom nivou, kojim se zabranjuje pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina, tehnološki giganti su krenuli u akciju. Rezultat ove mere je zapanjujući: u rekordnom roku ugašeno je više od 4,7 miliona naloga na različitim platformama.
Ovaj potez predstavlja direktnu posledicu novog zakonodavstva koje ima za cilj zaštitu mentalnog zdravlja mladih, ali i dokaz da države ipak mogu naterati Silicijumsku dolinu na poslušnost kada su kazne dovoljno visoke.
Preventivna čistka tehnoloških giganata
Iako zakon stupa na snagu uz određene prelazne rokove, kompanije kao što su Meta (vlasnik Facebook-a i Instagram-a), TikTok, Snap (vlasnik Snapchat-a) i X (bivši Twitter) nisu gubile vreme. Suočeni sa pretnjom drakonskih novčanih kazni koje mogu dostići i do 50 miliona australijskih dolara (oko 30 miliona evra) po prekršaju, ovi giganti su pokrenuli masovne algoritamske čistke.
Brojka od 4,7 miliona uklonjenih naloga ne odnosi se isključivo na profile stvarne dece. Kako bi se osigurali da ne krše zakon, platforme su pooštrile svoje sisteme za detekciju, uklanjajući i ogroman broj botova, lažnih profila i naloga za koje se samo sumnja da pripadaju maloletnicima ispod starosne granice. Ovo je svojevrsna strategija „bolje sprečiti nego lečiti“, jer je dokazivanje starosti korisnika postalo pravno minsko polje za tehnološke kompanije.
Zašto se Australija odlučila na ovaj radikalan korak?
Australijski premijer i vlada su ovaj zakon predstavili kao neophodnu meru za spasavanje generacija koje dolaze. Argumentacija je jasna: društvene mreže su postale toksično okruženje koje podstiče vršnjačko nasilje, stvara nerealne standarde lepote, izaziva anksioznost i depresiju kod tinejdžera, i izlaže ih predatorima.
Ono što ovaj zakon čini jedinstvenim u svetu je to što odgovornost ne prebacuje na roditelje ili decu, već isključivo na tehnološke kompanije. Meta i TikTok su sada ti koji moraju da razviju i primene sofisticirane sisteme za verifikaciju starosti. To više nije pitanje štikliranja kućice „Imam preko 13 godina“, već će zahtevati upotrebu biometrije, državnih identifikacionih dokumenata ili procenu starosti putem veštačke inteligencije.
Izazovi verifikacije i globalni odjek
Ova „digitalna prohibicija“ izazvala je burne reakcije. Dok roditelji i udruženja za zaštitu dece uglavnom pozdravljaju potez, stručnjaci za privatnost podataka su zabrinuti. Da bi dokazali da su odrasli, korisnici će morati da predaju osetljive lične podatke kompanijama koje nemaju najbolju reputaciju kada je reč o čuvanju istih.
Svet pomno prati ovaj australijski eksperiment. Ako se model pokaže kao uspešan i ako Facebook, Instagram i TikTok uspeju da sprovedu zabranu bez urušavanja svog poslovnog modela, vrlo je verovatno da će slične zakone početi da usvajaju i zemlje Evropske unije, pa možda i delovi Sjedinjenih Američkih Država. Ovo bi mogao biti kraj ere „divljeg zapada“ na internetu kakvu poznajemo poslednjih petnaest godina.
Zaključak
Uklanjanje 4,7 miliona naloga je samo početak duge i komplikovane borbe između državnih regulatora i tehnoloških korporacija. Australija je povukla crvenu liniju, stavljajući dobrobit dece ispred profita kompanija, ali implementacija ovog zakona tek treba da prođe test realnosti i vremena. Ostaje da se vidi da li će deca pronaći „rupe u zakonu“ koristeći VPN servise i lažne identitete, ili će tehnologija za verifikaciju starosti zaista postati neprobojna barijera. Ono što je sigurno jeste da je internet u Australiji zauvek promenjen, a ova reforma služi kao globalni poligon za budućnost regulacije digitalnog prostora. Balans između bezbednosti najmlađih i prava na privatnost i informisanje biće ključna tema u godinama koje dolaze.
