U februaru ove godine, torba od pletene kože postala je viralna na TikToku. Sa čvorovanim ručkom i prepoznatljivom tehnikom tkanja besprekorne izrade, trebala bi biti Jodie torba dizajnirana od strane Bottega Venete. Međutim, u pitanju je bio ‘duplikat’ visoko-rangiranog uličnog prodavca Anthropologie.
“Dupes” je postao popularan hešteg na TikToku, prikupivši više od 2,3 milijarde pregleda. Skraćenica za “duplicates”, termin je uobičajen među kupcima second hand prodavnica, koji na TikToku nude pristupačne alternative proizvodima luksuznih brendova u oblasti lepote i mode.
U mnogim videima, korisnici predstavljaju garderobu, dodatke, pa čak i cipele Chanel, Louis Vuitton i Balenciaga, ali su retko kada originalni. Mladi kupci podstiču porast potrošnje falsifikovanih proizvoda, podložni su ogromnom marketinškom uticaju luksuza, ali ne mogu da priušte te proizvode. Korisnici recenziraju lažne ili jeftinije proizvode sličnog izgleda i dele informacije o tome gde ih pronaći.
Na Instagramu, nalog @dupethat ima 1,2 miliona pratilaca i takođe nudi vesti o jeftinim alternativama u oblasti lepote, recenzije i informacije o tome gde kupiti takve duplikate.
Dok se modna industrija nastavlja razvijati, takođe se razvija i tržište replika. Mladi kupci, posebno, postali su skloniji kupovini falsifikovanih proizvoda. Iako je kupovina lažnih luksuznih proizvoda nekada smatrana tabuom, u poslednjih nekoliko godina sve više se normalizovala.
Zašto se mladi kupci slažu s kupovinom falsifikovane robe?
Jedan od razloga je pristupačnost ovih predmeta. Dizajnerski brendovi često su izvan dosega mnogih mladih kupaca, čineći falsifikovane alternative privlačnom opcijom. Mladi potrošači žele da izgledaju moderno i trendy, ali možda nemaju dovoljno novca za to. Falsifikovani proizvodi nude pristupačan način da emuliraju svoje omiljene slavne osobe ili uticajne osobe.
Predstavnik za TikTok je rekao Financial Timesu: “Naše smernice za zajednicu jasno navode da ne dopuštamo sadržaj koji omogućava prodaju falsifikovanih proizvoda. Ozbiljno shvatamo zaštitu intelektualnog vlasništva, a stvaraoci koji prodaju falsifikovane proizvode na našoj platformi mogu biti uklonjeni.”
Međutim, pitanje intelektualnog vlasništva je samo jedna strana problema. Izveštaj koji je prošle godine objavia evropska kancelarija za intelektualno vlasništvo (EUIPO) pokazuje da se namerna kupovina falsifikovanih proizvoda povećala, s 37 posto mladih koji tvrde da su kupili barem jedan lažni proizvod u poslednjih 12 meseci (u odnosu na 14 posto u 2019. godini). Kako deljenje informacija u digitalnom dobu stvara cele zajednice, pravne posledice možda neće biti razumljive, posebno mlađoj publici.
Pored toga, integritet luksuznih brendova koji reklamiraju svoje proizvode kako bi privukli mlađe generacije nije potpuno nevin. Mladi potrošači su srce industrije lepote i mode, što čini tinejdžersko tržište vitalnim za ostvarivanje prodaje i odnosa. Tinejdžer koji živi kod kuće i tek kreće u srednju školu, lako bi mogao biti privučen željom da kupi repliku Chanel torbe, kada je originalna torba košta ne manje od 7.000 evra i daleko je van dosega.
Ipak, sa toliko proizvođača lažnih proizvoda u zemljama poput Kine, gotovo je nemoguće pratiti poreklo.
Što se tiče pristupačnih verzija koje su usvojile maloprodajni lanci poput Zare i Anthropologie, oni i dalje koriste aspirotni apel luksuznih brendova, čineći svoje proizvode najboljom alternativom pravom luksuzu.
