Evropska unija i njene države članice intenzivno ulažu u infrastrukturne megaprojekte sa ciljem unapređenja saobraćajne povezanosti širom kontinenta. Trenutno su u izgradnji neki od najambicioznijih poduhvata u istoriji Evrope, koji će značajno promeniti lice kontinenta i doprineti njegovoj dugoročnoj održivosti.
Jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u EU je modernizacija i proširenje pariskog metroa, poznatog kao Grand Paris Express. Ovaj „projekat veka,“ kako ga izvođači nazivaju, procenjen je na više od 36 milijardi evra i planira se da bude završen do 2035. godine. Ovaj projekat će omogućiti bolju povezanost Pariza sa širim regionom Il de Frans, sa 200 kilometara novih šina, četiri nove linije metroa, proširenjem dve postojeće linije i izgradnjom 68 novih stanica.
U Nemačkoj, na frankfurtskom aerodromu, gradi se treći terminal, koji će moći da primi do 25 miliona putnika godišnje. Očekuje se da će novi terminal biti završen do 2026. godine. Ovaj projekat, koji je podržan zajmom Evropske investicione banke od 600 miliona evra, predstavlja najveći privatno finansirani infrastrukturni projekat u Evropi.
U Danskoj i Nemačkoj gradi se tunel Femarnbelt, koji će povezati nemačko ostrvo Femarn sa danskim ostrvom Loland. Tunel, deo panevropske TEN-T strategije, će značajno skratiti vreme prelaska između dve zemlje, sa trenutnih sat vremena na svega sedam minuta vozom i 10 minuta automobilom. Ovaj projekat takođe predstavlja primer inovativnog finansiranja, jer će se gradnja tunela finansirati kroz naplatu putarine.
Na Alpima, Bazni tunel Mont d’Ambin, deo nove železničke veze velikih brzina između Torina i Liona, postaće najduži železnički tunel na svetu sa dužinom od 57,5 kilometara. Ovaj projekat je ključan za Mediteranski koridor i predstavlja jednu od najvećih investicija u evropsku železničku infrastrukturu.
Ovi megaprojekti, zajedno sa mnogim drugim širom Evrope, postavljaju temelje za buduću evropsku saobraćajnu mrežu, omogućavajući bržu, sigurniju i efikasniju povezanost između gradova i regiona. Evropska unija, kroz strategiju TEN-T i druge inicijative, nastavlja da ulaže značajna sredstva u infrastrukturni razvoj, sa ciljem da do 2050. godine izgradi potpuno integrisanu i održivu transportnu mrežu.
