S početkom septembra prošle godine, topljenje ledenjaka izazvalo je ogroman klizište koje je pokrenulo mega-tsunami visine od 200 metara u Grenlandu. Ovaj spektakularni događaj ne bi bio toliko iznenađujuć ako se ne bi pojavila misteriozna vibracija koja je potresala planetu tokom devet dana. Naučnici širom sveta uložili su napore da otkriju prirodu ovog signala, a nova studija objavljena u časopisu Science pruža odgovor na ovo neobično pitanje.
Seizmolozi su prvobitno pomislili da su njihovi instrumenti oštećeni kada su u septembru primetili vibracije kroz tlo. Međutim, umesto uobičajenog niza visokih tonova i grmljavina koji prate zemljotrese, signal je bio monotoni šum koji je trajao neverovatnih devet dana. Stephen Hicks, seizmolog sa Univerziteta u Londonu i koautor studije, opisuje ovo otkriće kao „potpuno neviđeno“.
Naučnici su locirali signal na istočnom Grenlandu, ali nisu mogli da utvrde tačno mesto. Kontaktirali su kolege iz Danske koji su izvestili o tsunamiju izazvanom klizištem u udaljenom delu regije zvanom Dickson Fjord. Ovaj korak inicirao je skoro godinu dana saradnje između 68 naučnika iz 15 zemalja, koji su analizirali seizmološke, satelitske i terenske podatke, kao i simulacije talasa tsunamija kako bi rešili misteriju.
Fenomen poznat kao „kaskadna opasnost“ bio je uzrokovan ljudskim klimatskim promenama. Lednik na ogromnoj planini visokoj gotovo 1200 metra iznad Dickson Fjorda bio je u fazi topljenja, čineći planinu sve nestabilnijom dok nije došlo do njenog urušavanja 16. septembra prošle godine. Urušavanje je poslalo ogromnu količinu stene i otpadaka u vodu, što je bilo dovoljno da napuni 10.000 olimpijskih bazena.
Nakon toga, mega-tsunami – jedan od najvećih u recentnoj istoriji – izazvao je talas koji se zarobio u zakrivljenom, uskom fjordu više od nedelju dana, pomerajući se napred-nazad svakih 90 sekundi. Ovaj fenomen, poznat kao „seič“, je ritmički pokret talasa u zatvorenom prostoru, slično kao voda u kadi koja se pomera. Naučnici su čak pokušali (i nisu uspeli) da ponove ovaj uticaj u svojoj kadi.
Iako su se seiči prepoznavali, naučnici nisu imali predstavu da mogu trajati toliko dugo. „Da sam pre godinu dana rekao da seič može trajati devet dana, ljudi bi se smejali i rekli da je to nemoguće,“ kaže Svennevig, upoređujući ovo otkriće sa otkrićem nove boje u dušeku.
Ova seič je proizvela seizmičku energiju u Zemljinoj kori, što je možda prvi put da su naučnici direktno posmatrali uticaj klimatskih promena „na tlu ispod naših nogu“, dodaje Hicks. Signal se prenio s Grenlanda do Antarktika za oko sat vremena.
Iako nije bilo povređenih u tsunamiju, oštetio je drevne kulturne spomenike i napustio vojnu bazu. Ako bi se ovo dogodilo na rutinskoj ruti krstarica, „posledice bi bile katastrofalne“, navode autori studije.
Istočni Grenland nikada pre nije iskusio ovakvo klizište i tsunami. To pokazuje da se nova područja Arktika „otvaraju“ za ove vrste klimatskih događaja. Kako Arktik nastavlja da se zagreva – region se zagreva četiri puta brže nego ostatak sveta – klizišta izazvana tsunamijima mogli bi postati češća i sa smrtonosnim posledicama.
Prethodni tsunami u severozapadnom Grenlandu 2017. godine ubio je četiri osobe i uništio kuće. Opasnost se ne odnosi samo na Grenland; slični fjordovi postoje u drugim regionima, uključujući Aljasku, delove Kanade i Norveške.
Šta se desilo u Grenlandu prošlog septembra „ponovo pokazuje ongoing destabilizaciju velikih planinskih padina u Arktiku zbog pojačanog klimatskog zagrevanja“, kaže Paula Snook, geologinja za klizišta sa Univerziteta u Zapadnoj Norveškoj, koja nije bila uključena u studiju.
Nedavni kamenčići u Arktiku, kao i u Alpama, predstavljaju „alarmantni signal“, dodaje ona. „Otapanje tla koje je bilo u hladnom, zamrznutom stanju hiljadama godina.“
Iako ima još mnogo istraživanja koje treba obaviti o kamenčićima, koji su takođe pogođeni prirodnim procesima, Lena Rubensdotter, istraživačica iz Geološkog zavoda Norveške, dodaje da je „logično pretpostaviti da ćemo videti učestalije padove kamenčića na permafrostnim padinama kako se klima zagreva u arktičkim regionima.“
Otkriće prirodnih fenomena koji se ponašaju na naizgled neprirodne načine ističe kako se ovaj deo sveta menja na neočekivane načine, zaključuje Svennevig. „To je znak da klimatske promene pomeraju ove sisteme u neistrađene vode.“
