Pretnja koju Zemlji predstavljaju asteroidi je stvarna i uvek prisutna, a naučnici se dugo pitaju šta mogu da urade da odbrani planetu od katastrofalnog sudara. Korak ka rešenju napravili su naučnici u laboratoriji u SAD.
U laboratoriji je sproveden novi eksperiment sa ciljem da se ispita izvodljivost upotrebe nuklearnog oružja protiv asteroida.
„Za većinu ljudi pretnja od asteroida izgleda daleko, međutim, našu planetu svakodnevno pogađaju mali asteroidi. Mi ih nazivamo zvezdama padalicama. Međutim, ne želimo da čekamo da se pojavi veliki asteroid da bi potražio pravi metod da ga skrene sa Zemlje“, rekao je fizičar Nejtan Mur.
Naučnici su istakli da nuklearna odbrana planete može biti veoma efikasna protiv većih asteroida, posebno sa ograničenim vremenom reakcije.
Umesto fizičkog „ubijanja“ asteroida, kao u scenariju „Armagedon“, ova tehnika uključuje detoniranje nuklearnih eksplozija na bezbednoj udaljenosti od njega.
Mur i njegove kolege su eksperimentisali sa „Z mašinom“, koja se smatra najmoćnijim generatorom impulsne energije na svetu. Ovo im je omogućilo da vide kako sintetički asteroidi reaguju na iznenadne udare.
Zanimljivo je da su tokom eksperimenata nakratko suprotstavili efekte gravitacije kako bi bolje ponovili slobodno plutajuće kretanje asteroida.
Eksplozija uništava deo asteroida, stvarajući ogromnu silu koja ga tera sa kursa. Ovo je u skladu sa Njutnovim trećim zakonom kretanja, koji kaže da svaka akcija ima jednaku i suprotnu reakciju.
Eksperimenti su uključivali izlaganje simuliranog asteroidnog materijala snažnim rendgenskim impulsima, koji su uništili noseću strukturu i brzo isparili površinu. To je dovelo do nasilnog izbacivanja materijala.
U eksperimentu, naučnici su stavili malu količinu materijala nalik asteroidu u komoru u kojoj se mogu postići ekstremno visoke temperature. Materijal je držao na mestu veoma tanka folija, koja je isparila kada je mašina bila aktivirana. Ovo je omogućilo materijalu da slobodno pluta bez uticaja gravitacije.
„Bila je to inovativna ideja. U svemir je postavljen ‘lažni’ asteroid. Za pad od jednog nanometra možemo zanemariti Zemljinu gravitaciju za 20 milionitih delova sekunde dok Z proizvodi ‘rafal’ rendgenskih zraka, koji se širi površina ‘lažnog’ asteroida prečnika 12, 5 milimetara, oko širine prsta, trik je u tome da se upotrebi dovoljno sile da se leteća stena preusmeri, a da se ne razbije na pola u jednako smrtonosne delove koji bi nastavili da jure ka Zemlji. “ dodao je Mur.
Naučnici tvrde da ovaj metod može biti efikasan za asteroide široke četiri kilometra, ali je moguće odbaciti i veće asteroide ako ima dovoljno vremena za pripremu.
Asteroid koji je ubio dinosauruse pre oko 66 miliona godina bio je ogroman, a njegova širina bila je oko 10 kilometara. Međutim, i mnogo manji asteroidi mogu da izazovu značajnu štetu, što je dokazao čeljabinski meteor kada je u Rusiji povredio više od 1.200 ljudi.
Egzistencijalni rizik od udara asteroida naveo je naučnike da istražuju planetarnu odbranu i strategije. Pre nekoliko godina, misija američke svemirske agencije NASA DART potvrdila je izvodljivost kinetičkih impaktora za skretanje asteroida. Međutim, ovo zahteva rano upozorenje o približavanju asteroida Zemlji.
