Nemačke firme se suočavaju sa alarmantnim porastom stečajeva, jer stručnjaci predviđaju da će ove godine bankrotirati znatno više od 20.000 firmi. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, broj prijavljenih stečajeva u oktobru porastao je za 22,9% u odnosu na isti period prošle godine.
Jedan od ključnih faktora koji doprinose ovoj krizi jeste smanjena potražnja, kako domaća tako i inostrana. Pored toga, nemačke firme suočavaju se sa visokim troškovima energije i kvalifikovane radne snage, kao i sa značajnim opterećenjima od strane poreskih vlasti i birokratije.
„Sve ovo loše utiče na poslovne izglede i finansijsku situaciju,“ istakao je Mark Evers, stručnjak za srednje poslovanje iz Nemačke trgovinske i industrijske komore, u izjavi za „Bild“.
Ekonomista Štefan Miler iz Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu objašnjava da je nelikvidnost rezultat kombinacije produžene ekonomske slabosti i drastično povećanih troškova. „Mnoge slabe kompanije koje su preživele tokom perioda niskih kamatnih stopa i uz podršku tokom pandemije sada su pod ogromnim pritiskom,“ dodaje Miler.
U proseku, u avgustu je na 10.000 preduzeća bankrotiralo njih 5,1, sa najvišom učestalošću u sektorima transporta i skladištenja (9,2 slučaja), ugostiteljstvu (7,8) i građevinskoj industriji (7,2).
Situacija se dodatno komplikuje činjenicom da stvarni datum prijave stečaja u mnogim slučajevima datira i tri meseca ranije, ali su te firme ušle u statistiku tek nakon odluke stečajnog suda. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u narednim mesecima, izazivajući dodatne izazove za nemačku privredu.
Stručnjaci naglašavaju potrebu za hitnim merama podrške kako bi se ublažile posledice ovog ekonomskog cunamija i kako bi se preduzeća osnažila za suočavanje sa trenutnim izazovima.
