U moru svakodnevnih vesti o poskupljenjima i inflaciji koja je pogodila čitavu planetu, stiže podatak koji na prvi pogled deluje gotovo neverovatno, pa čak i kontradiktorno našem subjektivnom osećaju. Naime, najnovije globalne analize tržišta rada izbacile su tri balkanske zemlje – Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku – u sam vrh svetske liste kada je reč o brzini rasta radničkih primanja.
Dok se velike svetske ekonomije bore sa stagnacijom, naš region, prema statističkim podacima, doživljava pravu renesansu zarada. Ali, šta se zapravo krije iza ovih procenata i da li „najveći rast“ automatski znači i visok standard?
Analizirali smo faktore koji su doveli do ovog fenomena.
Statistika koja je iznenadila svet
Prema podacima koje prenose relevantni ekonomski portali, a koji se pozivaju na analize međunarodne platforme Tipalti, tri susedne zemlje našle su se u „zlatnoj sredini“ globalnog rasta zarada. Ovo nije samo lokalna priča; reč je o poređenju sa ekonomijama širom sveta.
Srbija se, na primer, ističe izuzetno visokim procentualnim skokom, a u stopu je prate Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Dok u razvijenim zemljama Evropske unije plate rastu stopama od 2 do 4 odsto godišnje (često jedva prateći inflaciju), u našem regionu ti procenti su dvocifreni. Statistika beleži da su prosečne neto plate u ovim zemljama u poslednjih godinu do dve dana porasle znatno više nego u ostatku Evrope.
Šta je pravi uzrok ovog skoka?
Ekonomski stručnjaci se slažu da ovaj rast nije pao s neba, niti je isključivo rezultat naglog privrednog razvoja. Zapravo, reč je o kombinaciji nekoliko, pomalo iznuđenih faktora:
1. Hronični nedostatak radne snage
Ovo je verovatno ključni faktor. Godine masovnog odlaska kvalifikovanih radnika iz Srbije, Hrvatske i BiH ka zapadnoj Evropi (naročito Nemačkoj i Austriji) stvorile su ogromnu rupu na domaćem tržištu rada. Poslodavci su saterani u ćošak – ili će drastično povećati plate kako bi zadržali radnike, ili će morati da stave ključ u bravu. Zakon ponude i potražnje je ovde odradio svoje; radnik je postao „skupa roba“, što je direktno uticalo na rast koverti.
2. Odgovor na visoku inflaciju
Balkan je bio pogođen inflacijom koja je u određenim trenucima bila viša od proseka evrozone. Cene hrane, goriva i nekretnina su divljale. Da bi se očuvao socijalni mir i barem donekle održala kupovna moć stanovništva, i države (kroz podizanje minimalne cene rada) i privatni sektor su morali da reaguju korekcijom zarada naviše.
3. Strane investicije i IT sektor
U Srbiji i Hrvatskoj, a sve više i u BiH, primetan je priliv stranih kompanija koje donose zapadni model poslovanja, ali i rastući IT sektor koji tradicionalno vuče prosečnu platu na gore, stvarajući statistički „boost“.
Nominalni vs. realni rast: ima li razloga za slavlje?
Iako vest zvuči fantastično, ekonomisti pozivaju na oprez pri tumačenju. Treba razlikovati nominalni rast (cifra koja legne na račun) od realnog rasta (šta za tu cifru možete kupiti).
Činjenica je da su plate procentualno porasle najviše na svetu, ali je isto tako činjenica da su startne pozicije bile niske. Rast od 15% na platu od 600 evra i dalje je u apsolutnom iznosu manji od rasta od 3% na platu od 3.000 evra kakve su u Nemačkoj ili Švajcarskoj.
Međutim, ne treba biti previše kritičan. Trend sustizanja evropskih zarada je pozitivan signal. U Hrvatskoj je ulazak u šengen i evrozonu dodatno ubrzao ovaj proces, dok Srbija i BiH pokušavaju da kroz povećanje minimalca nateraju poslodavce da izađu iz „sive zone“ i legalizuju tokovi novca.
Zaključak
Podatak da Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina predvode svet u rastu plata je ohrabrujući, ali ga treba uzeti sa dozom realnosti. Ovaj trend je direktna posledica borbe tržišta da zadrži ljude koji masovno odlaze i pokušaja da se isprati globalna inflacija. Iako novčanici jesu „deblji“ nego pre par godina, trka sa cenama u prodavnicama i dalje traje. Za dugoročnu stabilnost biće potrebno da ovaj rast plata prati i rast produktivnosti privrede, a ne samo gašenje požara na tržištu rada. Ipak, za radnike u regionu, ovo je svakako bolja vest od stagnacije, jer pokazuje da se vrednost njihovog rada konačno počinje više ceniti.
