Dok se automobilska industrija u Evropskoj uniji ubrzano kreće ka potpunoj elektrifikaciji, a političari u Briselu potpisuju uredbe o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem, tržište Bosne i Hercegovine (a slična je situacija i u Srbiji i ostatku regiona) ostaje „galsko selo“ koje prkosi modernim trendovima. Prošla godina je još jednom potvrdila ono što svi potajno znamo – Balkan i dizel motori su u neraskidivoj vezi koja ne pokazuje znake slabljenja.
Statistika prodaje novih automobila za proteklu godinu donosi jasnu presudu: dizelaši nisu samo preživeli, oni i dalje dominiraju. Dok zapadni kupci mere domet baterije, domaći kupci i dalje pitaju: „Koliko troši na otvorenom?“
Statistika koja prkosi globalnom trendu
Prema dostupnim podacima o prodaji novih vozila, dizel agregati su i u protekloj godini zauzeli ubedljivo prvo mesto. Više od polovine svih prodatih novih automobila pokreće dizel gorivo. Ovo je fascinantan podatak ako uzmemo u obzir da mnogi proizvođači izbacuju dizele iz svoje ponude.
Na drugom mestu nalaze se benzinci, koji drže stabilnu poziciju, prvenstveno zahvaljujući manjim gradskim automobilima i krosoverima gde dizel opcija više nije isplativa ili dostupna. Hibridi polako hvataju priključak, beležeći blagi rast, dok su električni automobili, uprkos subvencijama i medijskoj pažnji, i dalje na nivou statističke greške, čineći zanemarljiv procenat ukupne prodaje.
Zašto se ne odričemo „zvučne kulise“ dizela?
Postoji nekoliko ključnih faktora koji objašnjavaju ovaj fenomen, a koji nadilaze puku naviku.
- Ekonomičnost i obrtni moment: Naš region karakteriše brdovit teren. Snažan obrtni moment koji dizel motori isporučuju na niskim obrtajima čini vožnju uzbrdo, preticanja i vuču tereta znatno lagodnijim nego kod atmosferskih benzinaca. Uz to, niža potrošnja goriva (iako je cena dizela često viša) i dalje stvara percepciju uštede na duže staze.
- Tržišna vrednost polovnjaka: Kupovina automobila na Balkanu se često posmatra kao investicija. Postoji ukorenjeno verovanje da će se polovan dizelaš (posebno ako je nemačke proizvodnje) uvek lakše i skuplje prodati nego benzinac ili, ne daj bože, električni auto sa „sumnjivom“ baterijom.
- Infrastruktura (ili nedostatak iste): Mreža punjača za električna vozila se razvija, ali je i dalje daleko od nivoa koji pruža bezbrižnost. Za prosečnog vozača koji živi u stanu bez garaže, punjenje električnog vozila je logistička noćna mora. S druge strane, benzinska pumpa je na svakom ćošku.
Kraljica tržišta: Škoda Octavia
Ako bismo morali da personifikujemo ovu statistiku, to bi bila Škoda Octavia. Ovaj model je apsolutni bestseler i sinonim za idealan porodični i poslovni automobil na našim prostorima.
Flotna prodaja (kupovina od strane firmi i državnih institucija) igra ogromnu ulogu u ovim brojkama. Kompanije traže pouzdanost, nisku potrošnju i jeftino održavanje, a Škoda sa svojim TDI motorima i dalje nudi najbolji odnos uloženog i dobijenog. Pored češkog brenda, u vrhu prodaje su tradicionalno Volkswagen i Toyota (koja uspešno parira svojim hibridima), ali dominacija Volkswagen grupacije u dizel segmentu je neosporna.
Zaključak
Dok svet juri ka zelenoj tranziciji, podaci o prodaji automobila u našem regionu jasno govore da kupci glasaju svojim novčanicima, a ne ekološkom savešću. Visoka cena novih tehnologija, neadekvatna infrastruktura i duboko ukorenjeno poverenje u dugovečnost dizel motora čine da „naftaši“ i dalje čvrsto drže tron. Iako će regulative EU neminovno uticati na ponudu vozila u budućnosti, čini se da će, barem još neko vreme, zvuk dizel motora ostati dominantna melodija na našim putevima. Promena će doći, ali ona ovde putuje mnogo sporijom trakom nego u ostatku Evrope. Do tada, TDI oznaka na gepeku ostaje statusni simbol racionalnog kupca na Balkanu.
