Neurotehnologije pokretane veštačkom inteligencijom podižu nade i strahove za zdravlje i privatnost u Ženevi

U Ženevi, globalna zajednica sve glasnije diskutuje o rastućem uticaju neurotehnologija koje integrišu veštačku inteligenciju (AI). Ove inovacije obećavaju revolucionarne promene u lečenju neuroloških bolesti, poput Parkinsonove bolesti i depresije, ali takođe izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog potencijalnog ugrožavanja privatnosti i slobode misli.

Potencijal za promenu života

Neurotehnologije su prešle dug put od prvog implantiranja elektroda u lobanju 1924. godine. Danas, uređaji za interfejs mozga kombinovani sa AI tehnologijama omogućavaju vraćanje govora, motoričkih funkcija, pa čak i poboljšanje mentalnog zdravlja. Zahvaljujući naprednim algoritmima, ovi uređaji prilagođavaju tretmane individualnim potrebama pacijenata u realnom vremenu.

Posebno su obećavajući rezultati u lečenju neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Uređaji visoke frekvencije, uz podršku AI, stimulišu mozak i pomažu pacijentima da povrate funkcionalnost, što predstavlja ključni iskorak za medicinu.

Cena napretka: Gubitak privatnosti?

Iako neurotehnologije donose nadu, otvaraju i brojna etička pitanja. Stručnjaci upozoravaju da bi ove tehnologije mogle ugroziti privatnost uma, poslednje utočište ljudske autonomije. Kako kaže Milena Costas Trascasas, nezavisni stručnjak za ljudska prava pri UN:

„Neurotehnologije ne samo da mogu da čitaju misli, već i da ih oblikuju, čime ugrožavaju osnovne slobode.“

Posebnu pažnju privlače potrošački uređaji za mentalno blagostanje, poput traka za glavu koje prate moždanu aktivnost radi smanjenja stresa. Privatne kompanije koje razvijaju ove uređaje imaju pristup neuralnim podacima, što otvara vrata mogućoj komercijalnoj eksploataciji.

Regulacija kao ključni izazov

Savet za ljudska prava UN i UNESCO sada rade na izradi globalnih preporuka za regulisanje neurotehnologija. Cilj je zaštita mentalnog integriteta i prava pojedinaca, posebno u komercijalnim i vojnim aplikacijama.

Jedan od najozbiljnijih primera je Neuralink, kompanija Elona Muska, koja radi na razvoju interfejsa za povezivanje mozga i mašine. Iako obećava lečenje povreda mozga, stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog mogućih zloupotreba i nedovoljne etičke kontrole.

Neurotehnologije između nade i opasnosti

Istraživanja poput švajcarskog projekta Hybrid Minds pokazala su da pacijenti često osećaju otuđenje ili prekomernu zavisnost od tehnologije. Ovo ukazuje na potrebu za boljim informisanjem pacijenata i opreznom primenom novih tretmana.

„Neurotehnologije ne smeju zameniti lekare ili terapeute. Hronični pacijenti često prihvataju velike rizike u potrazi za lekom,“ kaže psihijatar Ambra D’Imperio.

Brz rast ulaganja

Uprkos rizicima, ulaganja u neurotehnologije eksplodiraju. Od 2014. godine, globalne investicije u ovu oblast porasle su sa 1,1 na 7,1 milijardu dolara, a predviđa se da će dostići 38 milijardi do 2032. godine. Švajcarski startap MindMaze, lider u neurorehabilitaciji, već je privukao značajna sredstva i postao jednorog 2016. godine.

Zaključak: Budućnost koja zahteva balans

Neurotehnologije pokretane AI donose ogromne mogućnosti za medicinu, ali i značajne izazove za ljudska prava. Da li će se ove tehnologije koristiti za dobrobit čovečanstva ili kao sredstvo za eksploataciju zavisiće od pravovremenog uvođenja etičkih i pravnih okvira.

U svetu gde granica između mašine i uma postaje sve tanja, pitanje nije samo šta je moguće, već i šta je ispravno.