Za samo nekoliko sati, svemirska letelica NASA-e biće lansirana sa Cape Canaverala na Floridi, u misiju koja bi mogla promeniti naše shvatanje života u Sunčevom sistemu. Cilj misije je Jupiterov mesec, Evropa, jedan od najzagonetnijih objekata u našem kosmosu, za koji naučnici veruju da krije okean ispod svoje guste ledene površine.
Svemirska letelica Europa Clipper zaputiće se ka Evropi, preuzimajući trku sa evropskom letelicom JUICE, koja je lansirana prošle godine. Međutim, Clipper koristi takozvani „efekat praćke“, odnosno gravitacioni zamah Zemlje i Marsa, kako bi stigao prvi. Planirano je da letelica stigne do Evrope tek 2030. godine, ali njena otkrića mogla bi zauvek promeniti naše razumevanje života van Zemlje.
Evropa: Mesec pet puta sjajniji od našeg
Evropa, jedan od Jupiterovih 92 meseca, odavno je u centru pažnje naučnika. Njena površina prekrivena vodenim ledom reflektuje pet puta više sunčeve svetlosti nego naš Mesec, dok ispod njene kore, koja je debela oko 25 kilometara, leži okean koji bi mogao sadržati dvostruko više vode nego svi okeani na Zemlji zajedno. Ova voda mogla bi biti ključ za otkrivanje jednostavnih oblika života.
„Ako pronađemo život tako daleko od Sunca, to bi značilo da život može nastati nezavisno na različitim mestima u Sunčevom sistemu,“ izjavio je dr Mark Fox-Pauel, planetarni mikrobiolog sa Otvorenog univerziteta. „Takvo otkriće bilo bi izuzetno značajno, jer bi impliciralo da je život mnogo češći nego što mislimo.“
Uragan Milton odložio lansiranje
Lansiranje Europa Clipper-a je prvobitno bilo zakazano za prošlu nedelju, ali je odloženo zbog udara uragana Milton, koji je doneo jake vetrove i obilne padavine na Floridu. Inženjeri NASA-e morali su da pomere letelicu u sklonište kako bi je zaštitili od nevremena, a tek nakon detaljnih provera lansirne rampe u Cape Canaveralu, odobren je novi datum lansiranja – 14. oktobar u 12:06 po lokalnom vremenu.
Let kroz mlazeve vode
Svemirska letelica Clipper opremljena je sofisticiranim instrumentima koji će omogućiti mapiranje gotovo cele površine Evrope i analiziranje čestica prašine iz mlazeva vode koji izbijaju iz njenog okeana. Jedan od ključnih instrumenata je laser koji će omogućiti naučnicima da zavire ispod ledene površine i otkriju raspored okeana i mogućih „komora“ sa hemijskim elementima neophodnim za život.
„Najviše me zanima da otkrijemo gde je voda i kako funkcionišu ti unutrašnji slojevi Evrope,“ izjavila je Britni Šmit, profesorka na Univerzitetu Kornel i jedan od vodećih naučnika na ovom projektu. „Evropa ima slojeve slične Zemljinim tektonskim pločama i magmatskim komorama, i cilj nam je da razumemo te procese.“
Međutim, Clipper neće biti bez izazova. Letelica će morati da izdrži ogromne količine radijacije prilikom svakog od svojih 50 prolazaka pored Evrope, što je ekvivalentno izlaganju milionu rendgenskih zraka po preletu.
Šansa za otkriće vanzemaljskog života
Naučnici su oprezni kada je u pitanju pitanje otkrivanja života. Niko ne očekuje da će Europa Clipper pronaći složene oblike života, ali potraga za mikroorganizmima i jednostavnim formama života koje mogu opstati u ekstremnim uslovima je u središtu misije. „Tražimo ključne uslove za habitabilnost – tečnu vodu, izvor toplote i organske materije,“ objašnjava prof. Mišel Daugerti sa Imperijal koledža u Londonu.
Ako misija bude uspešna, ona će otvoriti vrata budućim misijama koje bi uključivale sletanje na Evropu i dalje istraživanje njenog okeana.
Nema komercijalne koristi, samo nauka
Za razliku od mnogih savremenih svemirskih lansiranja koja se često povezuju sa komercijalnim interesima, misija Europa Clipper predstavlja čist istraživački poduhvat. „Ova misija je zasnovana na istraživanju i radoznalosti, a ne na profitu,“ ističe dr Fox-Pauel. „Pomeramo granice našeg znanja o univerzumu i našem mestu u njemu.“
Do 2030. godine, svet će s nestrpljenjem iščekivati povratak podataka sa najveće svemirske letelice koja je ikada posetila neki mesec. Ova misija ne samo da će obogatiti naše razumevanje Jupiterovih meseca, već bi mogla otkriti i odgovore na jedno od najvažnijih pitanja čovečanstva: Jesmo li sami u univerzumu?
