U svetu gde su društvene mreže postale sastavni deo svakodnevnog života, trend snimanja selfija dosegao je neslućene razmere, ponekad sa tragičnim ishodom. Studija objavljena u časopisu “Journal of Travel Medicine“ otkriva da je između 2008. i 2021. godine zabeleženo 379 smrtnih slučajeva povezanih sa snimanjem selfija širom sveta, što je za 4,2 puta smrtonosnije od napada morskih pasa.
Opasne situacije nastaju kada ljudi, u želji da naprave atraktivniju sliku za svoje profile na društvenim mrežama, preduzimaju rizične akcije koje mogu ugroziti ne samo njihove, već i živote ljudi oko njih. Rezultat su padovi sa litica, saobraćajne nesreće, opasni susreti sa divljim životinjama i utapanja. Zbog toga sve više popularnih turističkih destinacija uvodi mere koje variraju od upozorenja i novčanih kazni do prijetnji zatvorom za one koji se upuste u opasne aktivnosti zbog fotografisanja.
Primera radi, u Veneciji je gondola pretrpela nesreću kada su turisti, pokušavajući da snime selfi, narušili ravnotežu plovila. Iako su u ovom slučaju svi prošli neozlijeđeni, mnogi drugi incidenti su završili tragično. U Hrvatskoj, na Plitvičkim jezerima, zabeleženi su brojni slučajevi padova turista sa staza prilikom pokušaja snimanja selfija, uključujući i smrtonosne ishode.
Da bi se suprotstavili ovom trendu, neke destinacije preduzimaju konkretne korake. U Japanu, železnička kompanija “JR West“ zabranila je upotrebu štapova za selfije na peronima, dok je u Mumbaiju uvedena “zona bez selfija“ na određenim mestima kao što su plaže i važne turističke atrakcije. Zabranjeno je i snimanje selfija tokom poznate utrke bikova u Pamploni.
Ove mere pokazuju da, uprkos popularnosti snimanja selfija, postoji sve veća potreba za odgovornim ponašanjem i svesti o potencijalnim opasnostima koje ovaj trend nosi. Institucije i pojedinci dele odgovornost za sprečavanje nesreća i promovisanje sigurnosti, što je od ključnog značaja za zaštitu života i dobrobiti ljudi u eri digitalne opčinjenosti.
