Grad Pariz planira da novopečenim roditeljima ponudi proizvode bez plastike kao deo novog plana za zaštitu životne sredine i zdravlja. Ova inicijativa, koja će biti izneta na glasanje u utorak uveče, slična je programima „baby box“ u drugim evropskim zemljama i uključuje predmete koji nisu od plastike.
Cilj plana
Plan je osmišljen da pojača napore grada u borbi protiv zagađenja kroz sveobuhvatnije testiranje škola na toksične hemikalije i metale poput olova, sprečavanje zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru i formiranje novog stručnog odbora za procenu ekološkog zdravlja.
Anne-Claire Boux, zamenica gradonačelnika Pariza zadužena za zdravlje iz stranke Zelenih, kaže da je uticaj zagađenja na zdravlje ljudi poznat društveni problem. „Sada se procenjuje da je najmanje 10 odsto kancera povezano sa ekološkim faktorima i veruje se da trenutne naučne studije sugerišu da je ovaj broj u velikoj meri potcenjen,“ rekla je ona maloj grupi novinara u Gradskoj kući.
Sadržaj poklon paketa
Jedan od projekata u planu je pružanje anti-pollution „poklon paketa“ novopečenim roditeljima. Paket uključuje čašu od nerđajućeg čelika za bebu, drvenu igračku, višekratne pamučne maramice i netoksična sredstva za čišćenje kao deo „zelene recepture“. Grad Pariz se nada da će ovaj paket biti dostupan do sredine 2025. godine, uz trošak od 500.000 evra za tu godinu i oko milion evra godišnje nakon toga.
Ovo je deo napora da se bave „dnevnim zagađivačima“ kao što su per- i polifluoroalkil supstance (PFAS), endokrini disruptori i pesticidi. Izloženost jedinjenjima kao što su PFAS, ili „večitim hemikalijama“, koje se mogu naći u proizvodima za čišćenje, posuđu, tkaninama i ambalaži, povezana je sa mnogim zdravstvenim problemima kao što su problemi sa štitnom žlezdom, plodnošću i kancerom.
Mere za zaštitu majki i dece
Grad Pariz će takođe imati 44 centra za zaštitu majki i novorođenčadi koji će biti bez zagađivača i obučavati zdravstvene radnike da pomažu ljudima da smanje kontakt sa zagađivačima poput endokrinih disruptora, hemikalija koje utiču na naše hormone. Sa 21.000 rođenja godišnje, oko 83 procenta dece se već prima u ove centre za zaštitu, navodi grad.
Programi „baby box“ širom Evrope
„Baby box“ ili materinski paket pri rođenju nije nova ideja u Evropi, s obzirom na to da mnoge zemlje nude proizvode novopečenim roditeljima kao način za rešavanje socijalnih nejednakosti ili kao edukativni alat. Ova vrsta baby box-a potiče iz Finske 1949. godine, gde se novopečenim roditeljima nudi više od 40 različitih predmeta, uključujući ćebad, vreće za spavanje, odeću, proizvode za ličnu higijenu, igračku i knjigu.
U Škotskoj, baby box-ovi sadrže odeću, knjige i igračke, sa idejom da daju bebama „jednak start u životu“. Škotska vlada je izjavila da je u prve tri godine programa, od 2017. do 2020. godine, stopa prihvatanja bila 93 procenta.
Dugoročni efekti
Jedna studija koja je evaluirala program objavljena 2023. godine u časopisu Lancet Public Health pronašla je vezu između baby box-ova i smanjenja izloženosti duvanskom dimu i povećanja dojenja među mladim majkama. Ovi efekti su bili mali, s tim što su istraživači rekli da bi veza sa pušenjem mogla biti posledica smanjenja stresa ili preventivnih mera koje sprovode babice.
Druge zemlje, poput Irske, takođe su isprobale slične programe, s tim što je pilot projekat prošle godine pružio „baby bundle“ paket za 500 irskih porodica.
Izveštaj finske institucije za socijalno osiguranje Kela, koja organizuje baby box-ove, naveo je da je oko 60 zemalja imalo neku vrstu baby box programa sa proizvodima za negu. „Svi identifikovani programi imali su za cilj da pozitivno doprinesu različitim aspektima dobrobiti majki i beba kroz koncept baby box-a,“ rekli su istraživači iz agencije i više univerziteta.
Izveštaj je preporučio da programi teže ka održivijim i ekološki prihvatljivim proizvodima, pri čemu neki baby box-ovi, poput paketa u Parizu, izričito imaju za cilj ekološku održivost.
Jedan deo programa koji je bio predmet debate je da li mogu dovesti do dugoročnih promena u ponašanju, ali finski izveštaj je naveo da kutija može podstaći „kratkoročne ili jednokratne promene ponašanja oko vremena rođenja“.
