Dok se nekada penzija smatrala prirodnim korakom u životu nakon 65. godine, sada se sve više ljudi suočava s idejom da je napuštanje posla u šezdesetima nerealno, čak i nerazumno. Sa produženim životnim vekom i povećanim troškovima života, klasična starosna granica za penzionisanje postaje sve manje primenjiva u savremenom svetu.
Izvršni direktor investicione firme „BlackRock“, Leri Fink, istakao je izazove sa kojima se radnici suočavaju kada planiraju penziju u šezdesetim godinama. Globalno produženje životnog veka, problemi sa društvenim sigurnosnim mrežama i rastući troškovi života čine penziju sa 65 godina neostvarivom za mnoge ljude.
Od 2000. do 2019. godine, globalni prosečni životni vek povećao se sa 67 na 73 godine, a UN predviđa da će do 2050. godine jedna od šest osoba širom sveta biti stara 65 ili više godina. Ovi trendovi dovode do toga da mnoge zemlje imaju više ljudi koji napuštaju tržište rada nego što ulaze, što dodatno pojačava potrebu za redefinisanjem starosne granice za penzionisanje.
Profesor Rebeka Sir sa „London School of Hygiene and Tropical Medicine“ ukazuje na kontinuirano povećanje očekivanog životnog veka u Britaniji od 1850-ih godina, ali starosna granica za penziju nije se adekvatno prilagodila ovom trendu.
Gal Vetštajn, istraživač iz Centra za istraživanje penzionisanja na Koledžu Boston, smatra da postoji nedostatak jasnoće oko toga zašto su srednje šezdesete postale standardna starosna granica za penzionisanje. On sugeriše da je ova granica možda uspostavljena kako bi se oslobodilo mesto za nove radnike.
U SAD-u, program zdravstvenog osiguranja „Medicare“ dostupan je samo osobama starijim od 65 godina, a Britanci mogu tražiti državnu penziju sa 67 godina. Međutim, mnogi programi za penzionisanje nisu se prilagodili produženom životnom veku i promenama u zdravstvenom stanju starije populacije, ostavljajući mnoge penzionere bez adekvatne finansijske sigurnosti.
Kris Pari, profesor finansija na Univerzitetu Kardif Metropolitan, primećuje da ljudi sada žive duže i zdravije, što dovodi do dužeg vremena provedenog u penziji nego što je bilo ranije. Promene u dinamici generacijskog bogatstva dodatno utiču na finansijsku sigurnost mladih generacija, koje ne mogu uvek računati na nasleđivanje bogatstva od starijih članova porodice.
Dok se nekada penzija u šezdesetim godinama činila realnom perspektivom, sada se 75 čini novim standardom. Kako se menja socio-ekonomska klima, tako se menjaju i očekivanja i perspektive vezane za penzionisanje.
