Pola veka. Toliko je prošlo otkako je ljudska noga poslednji put kročila van niske Zemljine orbite, ili otkako su ljudske oči videle „izlazak Zemlje“ iza Mesečevog horizonta uživo. Čekanju je, čini se, konačno došao kraj.
Svet zadržava dah jer se NASA nalazi u finalnoj fazi priprema za misiju koja će redefinisati naše mesto u kosmosu. Prema najnovijim informacijama, lansiranje dugo očekivane misije Artemis II moglo bi se dogoditi već sledećeg meseca – u februaru. Ovo nije samo još jedno lansiranje; ovo je povratak čovečanstva ka zvezdama.
Misija koja menja pravila igre
Nakon uspeha bespilotne misije Artemis I, koja je testirala raketu i kapsulu pre nekoliko godina, Artemis II donosi ključni faktor koji sve menja – ljudsku posadu.
Cilj ove misije nije sletanje na površinu (to je rezervisano za Artemis III), već nešto podjednako opasno i važno. Četvoro astronauta će u kapsuli Orion obići Mesec, putujući dalje u svemir nego što je ijedno ljudsko biće ikada putovalo. Oni će testirati sisteme za održavanje života, komunikaciju i navigaciju u dubokom svemiru, pripremajući teren za buduće generacije koje će živeti na Mesecu, a jednog dana i na Marsu.
Moćna tehnologija na lansirnoj rampi
U centru pažnje u Kennedy Space Center na Floridi nalazi se gigantska raketa Space Launch System (SLS). Ovo je najmoćnija raketa koju je NASA ikada napravila, jača čak i od legendarne Saturn V rakete iz ere Apollo programa.
Na vrhu ove grdosije nalazi se svemirska letelica Orion. Inženjeri su proveli mesece, pa i godine, analizirajući podatke sa toplotnog štita koji je pretrpeo određena oštećenja tokom prve misije. Sada, sa unapređenim sistemima i rigoroznim bezbednosnim proverama, agencija je uverena da je „Februarski prozor“ za lansiranje realna opcija.
Ko su heroji novog doba?
Ono što ovu misiju čini posebnom u odnosu na šezdesete godine prošlog veka jeste raznolikost posade. NASA ovim šalje snažnu poruku da je svemir dostupan svima. Posadu Artemis II čine:
- Reid Wiseman (komandant)
- Victor Glover (pilot, prvi afroamerikanac na lunarnoj misiji)
- Christina Koch (specijalista misije, prva žena koja ide ka Mesecu)
- Jeremy Hansen (specijalista misije, prvi Kanađanin koji napušta nisku Zemljinu orbitu, predstavnik Canadian Space Agency)
Ovi ljudi neće samo sedeti i gledati kroz prozor. Njihov zadatak je da manuelno upravljaju letelicom Orion u blizini Meseca, proveravajući njene manevarske sposobnosti pre nego što ih gravitacija „baci“ nazad ka Zemlji brzinom od skoro 40.000 kilometara na čas.
Zašto baš februar?
Odabir datuma lansiranja u svemirskoj industriji nije stvar puke želje, već složene orbitalne mehanike. „Prozori za lansiranje“ zavise od položaja Zemlje i Meseca, kako bi se osiguralo da letelica Orion ima optimalnu putanju i, što je najvažnije, siguran povratak i sletanje u Tihi okean uz dnevnu svetlost (radi lakšeg pronalaska posade).
Ako se sve „kockice slože“ – od tehničke ispravnosti senzora do vremenskih uslova na Floridi – februar bi mogao biti mesec kada ćemo ponovo gledati prenos lansiranja sa istim onim žarom kao naši roditelji ili bake i deke 1969. godine.
Korak ka Marsu
Važno je napomenuti da Artemis program nije samo repriza Apollo misija. Dok je Apollo bio trka hladnog rata, Artemis je održivi program. Plan je izgradnja stanice u orbiti Meseca (Gateway) i stalne baze na površini.
Sve što naučimo tokom ovog leta u februaru biće direktno primenjeno na „Crvenu planetu“. Artemis II je, suštinski, generalna proba za put na Mars.
Svet je spreman. Raketa je spremna. A sudeći po najavama, i astronauti su spremni da napišu novo poglavlje istorije. Da li ćemo u februaru svedočiti grmljavini motora koja će zatresti tlo i naša srca? Ostaje nam da gledamo u nebo.
