Godine 2017., rediteljka Greta Gervig napisala je i režirala film Lejdi Bird, u kojem glavne uloge tumače Sorš Ronan i Lori Metkalf. Skoro dve godine kasnije, u svom drugom filmu, Gervig se bavi književnom adaptacijom kamena temeljca za veliko platno – Male žene, adaptacija klasičnog romana Luize Mej Alkot. Ovaj film sija briljantnom duševnošću i empatijom koja prevazilazi njegov sentimentalni i staromodni zaplet. Ansambl iskusnih izvođača gradi odličan odnos jedni sa drugima i definiše svoje individualne performanse sa gracioznošću dok preuzimaju neke od najpoznatijih likova u američkoj književnosti.
Bez obzira na to da li ste pročitali izvorni roman ili ne, Gervig i njena talentovana glumačka ekipa su ovde divno realizovali zanimljiv i iznenađujuće relevantan izvorni materijal za male žene. Priča izbija na ekran sa štihom, emocijom, bogatom tematskom dubinom i slatkom sentimentalnošću na koju je jednostavno neodoljiv. Graciozan narativ Male žene je podstaknut njegovim živahnim i zanimljivim pripovedanjem i glumačkom postavom.
Film odlično koristi prelepe palete boja da doda teksturu filmu, a kompozicije u celom filmu koje uključuju ekspanzivne široke snimke doprinose opštem utisku. Štaviše, film je veoma detaljan i tačan kao deo iz perioda građanskog rata i dok većina širih poteza istorije uglavnom zauzima pozadinu, rad produkcijskih, umetničkih i scenografa je uvek savršen. Ipak, možda bi moj omiljeni deo od svega mogao biti fantastično komponovana muzika Aleksandra Despla koja je puna snažnih i neodoljivih emocija u pravim trenucima.
Sa lakoćom, jedan od najfantastičnijih delova Malih žena je njegova besprekorna glumačka ekipa sa zvezdama. Ovde su izvođači beskrajno talentovane zvezde, ali ne može se poreći da Sirša Ronan ovde sija najsjajnije svojim empatičnim i ekspresivnim nastupom. Ronan je izvanredan kao Džo Marč, i ona je konstantno najatraktivniji i najzanimljiviji izvođač za gledanje na ekranu. Ona se useljava u kožu Džoa kao da je njena, i daje jednu od najjačih predstava u 2019. Takođe je fantastična Florens Pju kao Ejmi, koja se izuzetno dobro snalazi u svom liku i odlično igra svoj komični tajming. Pugh ima jednog od najzanimljivijih i najslojevitijih likova u filmu, i ona odlično radi na tome da je oživi.
Ema Votson, iako je ovde izbačena u drugi plan, dobro se snalazi sa Meg i čini njen lik ubedljivim. Ovde je takođe vredna pomena Timoti Šalame kao Lori, ona i Ronan, posebno dele jednu od najzanimljivijih veza u filmu i oživljavaju je sa puno ljupkosti. Eliza Skenlen lako ima najmanje posla u filmu, ali svoje prisustvo čini značajnim kroz neke od malih scena. Lora Dern i Meril Strip takođe glume sjajne sporedne likove i pomažu da se zaokruži fantastična glumačka ekipa. Može se sa sigurnošću reći da se svi u glumačkoj ekipi osećaju dobro što doprinosi atmosveri. Film je najbolji kada četiri sestre komuniciraju jedna s drugom i samo se ponašaju prirodno.
Gervigova je izvođenje ove bezvremenske priče veoma dobro realizovala za veliki ekran. Uprkos tome što je to tek njen drugi rediteljski izlet, Gervigova preuzima izazov adaptacije književnog klasika za veliko platno i u tome uveliko uspeva. Priča o Malim ženama je puna humora, srca i duše, a film se oseća potpuno fokusiran na svoje likove. Gervigova odlično koristi glumačku ekipu svog ansambla i oslikava narativ u strogo režiranih 2h 15m koji pružaju staromodnu zabavu koja se čini iznenađujuće aktuelno. Okruženje je dobro realizovano, gluma je vrhunska, a Gervigova upravlja čitavim filmom sa suptilnom osetljivošću i šarmom koji oživljavaju priču.
Sve u svemu, adaptacija Malih žena iz 2019. je lekovita i sentimentalna kinematografija izvedena sa gracioznošću i osećajnošću.
Autor: Jelena Marković
Izvor: Prolog.rs
