Starije društvene grupe dobijaju previše iz državne kase i prerano se povlače sa tržišta rada. To se dešava na račun blagostanja i mogućnosti dece i mladih.
Ovo smatraju Radikali, koji u svojoj ekonomskog planu za 2030. godinu, nazvanom „Nova generacijska ugovor“, predlažu poboljšanje obrazovnih mogućnosti, više prirode i više slobodnog vremena za decu.
„Nije da ne želim da stariji od 65 godina budu tretirani ako obole“, kaže politički lider Martin Lidegaard (R) u ponedeljak na Egelund Slotu severno od Hillerøda, gde Radikali održavaju letnji sastanak.
„Ali zamislite da smo prioritet dali prevenciji umesto da čekamo da se obole“, dodaje on.
Radikali planiraju da godišnje izdvajaju 15 milijardi kruna za takozvani „dečiji bonus“. To bi omogućilo poboljšanje vrtića sa većim brojem i bolje obučeni vaspitača i zelenim i zdravim školskim obrocima koje će plaćati država.
„Želimo da obezbedimo da svaki osnovna škola u zemlji ima školski obrok“, kaže finansijska portparolka Radikala, Samira Nawa.
„To će biti od velike pomoći za ugroženu decu. Takođe će dati dodatno vreme u ranim jutarnjim satima“, dodaje ona.
Radikali će takođe godišnje izdvajati deset milijardi kruna za zelene investicije i smanjenje određenih poreza.
Finansiranje će Radikali, između ostalog, pronaći ukidanjem dva penzijska plana do 2030. godine.
To se odnosi na penziju za radni vek i pravo na rano povlačenje sa tržišta rada, poznatu i kao Arne penzija.
Radikali žele da sačuvaju samo penzijski plan za starije koji se može dobiti ako se proceni da je osoba fizički iscrpljena.
„Postoji mnogo starijih koji su još uvek zdravi i vitalni, ali su se povukli na jedan od ova tri plana“.
„Postoji mnogo iskustava i veština koje tržište rada propušta, mnogo veština koje su trenutno na penziji ili Arne penziji“, kaže Samira Nawa.
Pre dve godine, Radikali su poslednji put predstavili svoj ekonomskih plan za 2030. godinu, i neki od elemenata se ponavljaju u ažuriranom planu.
Radikali će od 2030. godine dodeliti tri milijarde kruna za pomoć u klimatskim promenama i razvoju, a na duži rok, stranka želi da Danska poveća sredstva za pomoć sa 0,7 procenata na 1,0 procenat bruto nacionalnog dohotka (BND).
