Radoznalost, sklonost ka istraživanju, puno entuzijazma za učenje – bez svake sumnje, roditelji žele da neguju ove osobine kod svoje dece. No, zašto je toliko važno biti radoznao?
Radoznalo dete će aktivno istraživati i samostalno osmišljavati ideje da se zabavi, ne čekajući stimulans sa strane. Deca imaju prirodnu želju da nauče sve o svojoj sredini i generalno su znatiželjna. Zapravo, od ključne je važnosti za normalan rast i razvoj osigurati okruženje koje podržava istraživanje i pomaže deci da ostanu zainteresovana za školu i da rade bolje i posvećenije.
Pravo pitanje je kako razviti taj duh radoznalosti kod svog deteta?
1000 zašto , 1000 zato – pokušajte da odgovorite na pitanja svog deteta
Svakodnevno odgovaranje na pitanja vašeg deteta može biti teško, ali poslednja stvar koju želite da uradite jeste da odgovorite sa: “Ne znam” ili “To je jednostavno tako”, tek da završite razgovor. Neodređeni i nejasni odgovori koje dobiju od roditelja mogu biti zbunjujuća za decu, kojeg god da su uzrasta. Ujedno, rizikujete da vremenom dete izgubi volju da pitanja postavlja i da sve manje koristi svoje veštine kritičkog i kreativnog razmišljanja.
Dakle, postarajte se da uložite svaki put malo više napora i truda te da svom detetu ponudite odgovor i proširite diskusiju na određenu temu. Ukoliko niste sigurni kako da na neko pitanje odgovorite, sednite zajedno s detetom da istražite u knjigama, časopisima, internetu. Usadite mu naviku logičnog rasuđivanja i promišljenosti i želju za otkrivanjem novih informacija i znanja.
Napravite promenu u detetovoj rutini
Jedan od najboljih načina da se kod dece podstakne radoznalost jeste promena rutine. Svim roditeljima je jasno koliko su redovne i dosledne rutine korisne za mališane. Međutim, mala prilagođavanja i promene u dnevnom ritmu mogu podstaći detetov mozak da radi više i drugačije, što dalje može izazvati njegovo interesovanje za nove stvari.
Naravno, ne mora da se desi neka “epohalna” promena u detetovom danu. Dovoljno je, primera radi, da mu ponudite drugu vrstu žitarica za doručak i pustiti ga da donese odluku o tome šta će jesti. Takođe, uključivanje novih aktivnosti kao što je rešavanje ukrštenih reči ili sudokua može biti podsticajno.
Odobrite eksperimentisanje – koristite metod pokušaja i greške
Korišćenje metoda pokušaja i grešaka za učenje je efikasan način da se podstakne radoznalost. Dozvolite detetu da eksperimentiše, da greši i doživljava neuspehe dok uči. Kao odrasli, često vidimo rešenje za neki problem pre nego što naša deca to mogu, a neretko smo skloni da verujemo da znamo najbolji pristup za obavljanje zadataka.
Svaki put kada predložimo rešenje pre nego što detetu dozvolimo da samo do njega dođe, mi mu zapravo oduzimamo ključnu i zadovoljavajuću komponentu procesa učenja. Stoga, pokušajte da napravite korak unazad i gledajte. Možete pružiti podršku detetu, ali nemojte odmah nuditi odgovor! Dajte mu dovoljno vremena da se skoncentriše i samo shvati.
Podstaknite maštanje kroz igru
Igra je oduvek najdelotvorniji način za sticanje novih znanja, bilo da je reč o desetomesečnoj bebi, predškolcu ili učeniku petog razreda. Kada se dete podstakne da se igra ili još bolje, da neku poznatu igru ili aktivnost radi na drugačiji način, to može imati velikog efekta na razvoj kreativnosti i mašte. Možda biste mogli da “začinite” rutinu čitanja pred spavanje za svog mališana, čak i ako (ili posebno tada!) voli da čita istu priču iz večeri u veče. Razmislite o tome da učinite ovaj deo večeri zabavnijim tako što ćete ih zamoliti da izmisle drugačiji završetak. Stariju decu možete zamoliti da izmisle i novi naslov, pa čak i početak priče.
Kod mlađih dobar start za inovativne ideje su kocke i lego kockice, a kasnije i sami možete “pustiti mašti na volju” time što ćete deci dati da se okušaju u origamiju, rešavanju sudokua ili nekih 3D slagalica. Istražujte i posmatrajte koje su to igre koje mogu pomeriti granice vašeg deteta i pomoći mu da razvija sve funkcije mozga.
Ohrabrite dete da se bavi novim hobijima
Deca obožavaju slatkiše, ali malo koje dete zna da ispeče palačinke ili napravi tortu, zar ne? Moglo bi im biti prilično uzbudljivo da posmatraju kako se pravi njihova omiljena poslastica ili pak da se i sami uključe u proces. Učenje kako se spremaju čupavci ili sladoled stimulisaće sva njihova čula. Razvijaju se njihove veštine slušanja, ali i znatiželja, kad vide kako se tečno testo menja u gušću teksturu i menja boju prilikom pečenja. Mogu dodirivati testo, mirisati kolač dok se peče i na kraju ga probati.
Jedan od novih hobija može biti i sviranje instrumenta. Muzika zaista utiče pozitivno na mozak, pomaže da deca koriste obe hemisfere ravnomerno (iako smo svi skloni da koristimo jednu stranu mozga više). Osobe koje imaju sklonost ka muzici veštije su u tzv. lateralnom razmišljanju, što je sposobnost da se problemima pristupi na nov način. Vaše dete će biti više zaintrigirano za svet oko sebe ako ima kreativan um.
No, naravno, veoma je važno da se mališanu ne nameću hobiji i roditeljska interesovanja. Dopustite mu da isproba što više aktivnosti i da tako otkrije i nauči šta ga najviše zanima.
Izleti zlata vredni – vodite dete na nova mesta
Izleti, oblasci novih i nepoznatih predelga i gradova su veoma značajni za podsticanje radoznalosti. Deca mogu da razvijaju svoju znatiželju i istraživački duh kroz učenje o različitim kulturama. Pored toga, lokalna kuhinja je odličan način da saznate više o ukusima, bontonu i tradiciji druge kulture. Ako verujete da bi vaša deca to više cenila, odvedite ih na ručak ili večeru u autentični restoran kineske, španske, italijanske ili bilo koje druge kuhinje.
Kad god je to moguće, planirajte putovanja u strane zemlje kako bi se deca iz prve ruke susrela sa različitim kulturama i kako biste porodično posetili raznovrsne interesantne znamenitosti. Putovanja bez svake sumnje povećavaju našu radoznalost, što je jedan od glavnih razloga zašto idemo na odmor. Ne treba zaboraviti ni ovo – kada se upoznaju sa raznim dinamičnim okruženjima u ranom uzrastu, deca će i kasnije, kada odrastu, užitvati u putovanjima.
Pustite dete da bude dete
Kao roditelji možemo naći da je zaista izazovno dozvoliti deci da rade šta žele. Međutim, pustiti decu da otkrivaju svet po sopstvenom nahođenju je poželjno sve dok te ideje nisu opasne ili štetne. Mališani počinju da žele da rade stvari samostalno u određenom uzrastu. Stoga se savetuje da im date šansu umesto da se umešate i tako narušite ceo proces. Nekada je jednostavno najbolje pustiti dete da pravi greške i da iz njih uči.
Ukoliko sledimo sve ili barem neke pomenute aktivnosti, možemo uliti detetu poverenje i pokrenuti ga da i samo s radošću uči i istražuje. Izložiti decu spoljašnjem svetu i preneti im mudrost da su iskustva vrednija od materijalnih dobara takođe je višestruko korisno. Proaktivni koraci kao što je da sa detetom za vreme raspusta pregledate ceo komplet udžbenika za šesti razred u novoj 2025. godini ili čitanje lektire mogu dodatno doprineti da s uzbuđenjem uči. Izađite napolje, idite u istraživanje i obrazujte svoju decu o životnoj sredini. Radoznalost će uvek voditi do novih mogućnosti zajedno sa fascinantnim, pustolovnim i edukativnim stazama!
Foto: pixabay.com & unsplash.com
