Egzoplaneta otkrivena 2017. godine, poznata kao LHS-1140b, predstavlja jednu od najperspektivnijih lokacija za potencijalno otkriće života van Sunčevog sistema. Ova planeta, zbog svog izgleda, dobila je nadimak „džinovsko oko“. Gotovo celu njenu površinu pokriva globalni okean prekriven debelim slojem leda, sa jednim regionom od 4.000 kvadratnih kilometara koji podseća na dužicu stalno okrenutu ka svojoj zvezdi.
„Od svih trenutno poznatih egzoplaneta umerene temperature, LHS-1140b bi mogla da bude najbolji kandidat za potvrdu postojanja tečne vode na površini planete van našeg solarnog sistema. To bi bio veliki korak u potrazi za naseljivim egzoplanetama“, navodi astrofizičar Čarls Kadju sa Univerziteta u Montrealu.
Egzoplaneta LHS-1140b, sa prečnikom 1,73 puta većim od Zemljinog i masom 5,6 puta većom, orbitira mnogo bliže svojoj zvezdi nego što Zemlja orbitira oko Sunca. Jedna rotacija ove planete traje samo 25 dana. Međutim, njena zvezda je hladniji, prigušeni crveni patuljak, što omogućava da se planeta nalazi u „naseljivoj zoni“ – regiji gde nije ni previše hladno ni previše toplo za razvoj života.
Zbog svoje blizine zvezdi, LHS-1140b je plimno zaključana, što znači da joj je uvek ista strana okrenuta ka zvezdi, slično kao što je Zemlji uvek okrenuta ista strana Meseca.
Iako je pozicija u „naseljivoj zoni“ obećavajuća, to ne garantuje prisustvo života. Naučnici moraju da prouče hemijsku strukturu njene atmosfere, ukoliko je postoji. Sa udaljenošću manjom od 50 svetlosnih godina, sistem je dovoljno blizu da omogućava detaljna istraživanja svetlosnih promena dok egzoplaneta prolazi između svoje zvezde i Zemlje.
Astrofizičar Čarls Kadju i njegove kolege detektovali su prisustvo azota, dominantnog sastojka Zemljine atmosfere, što sugeriše postojanje sekundarne atmosfere. Da je LHS-1140b gasovitija, poput Neptuna, njena atmosfera bi bila bogatija vodonikom.
Plimno zaključavanje čini globalni okean na LHS-1140b drugačijim od onoga na Zemlji. Strana planete suprotna zvezdi je mnogo hladnija, pa je okean tamo prekriven ledom, verovatno potpuno zaleđen. Samo „dužica“ – region najbliži zvezdi, je dovoljno topao da može podržati tečnu vodu. Naučnici procenjuju da temperatura u ovom regionu može dostići umerenih 20 stepeni Celzijusa, što je dovoljno za razvoj bogatog morskog ekosistema.
Ovo čini LHS-1140b jednim od najuzbudljivijih kandidata za dalje istraživanje u potrazi za životom van našeg Sunčevog sistema.
