U budućnosti, finansiranje dodatnog čuvanja dece neće biti u nadležnosti savezne vlade, već poslodavaca, a po potrebi i zaposlenih. Ovo je predlog Senatskog odbora koji je podneo svoje predloge o zakonu o vrtićima na konsultacije.
Cilj je da se više majki uključi u zaposlenje nakon rođenja dece. Ovo žele i Dom naroda, kao i odbor za nauku, obrazovanje i kulturu Senata. Međutim, Senat želi da iznese alternativni koncept sa dodatnom davanicom za čuvanje dece.
Sa 11 glasova za, 1 protiv i jednim uzdržanim, usvojeni su predlozi u korist odgovarajućeg nacrta zakona, kako su preneli parlamentarni servisi u petak. Odbor za nauku, obrazovanje i kulturu će, prema saopštenju, odlučiti koje predloge će podneti na osnovu rezultata konsultacija.
Strah od birokratskog monstruma
Detalji zakona još uvek nisu objavljeni. Međutim, prema saopštenju za štampu, Senatski odbor ne želi da preoptereti savezni budžet teškim novim davanjem. Predlaže sistem finansiranja u Zakonu o porodičnim davanjima na osnovu doprinosa poslodavaca i po potrebi zaposlenih. Smatra se da je ova davanica za čuvanje dece u skladu sa ciljem suprotstavljanja nedostatku kvalifikovane radne snage.
Prema odboru za nauku, obrazovanje i kulturu, rešenje koje je predstavljeno uzima u obzir strah da bi vrlo kompleksne strukture morale biti uspostavljene u kantonima za sprovođenje ukoliko bi se uveli savezni doprinosi. To je ono što želi Dom naroda. Ovo je odlučeno u njegovom starom sastavu pre federalnih izbora – u proleće 2023. godine.
Dom naroda želi da savezna vlada pokrije do 20% prosečnog troška mesta u vrtiću koje snose roditelji četiri godine. Nakon toga, savezni doprinos bi bio ponovo definisan u zavisnosti od finansijskog angažovanja kantona. To bi koštalo oko 710 miliona franaka (804 miliona dolara) godišnje.
Spor oko raspodele
Kako dalje piše Senatski odbor, smatra da su programski sporazumi pogodan instrument od strane savezne vlade za podršku kantonima i opštinama u obezbeđivanju dodatnog čuvanja dece. Međutim, većina bi želela da ukloni mere za promociju kvaliteta i bolje uskladi dodatno čuvanje dece sa potrebama roditelja iz zakona. Ovi delovi bili bi u nadležnosti kantona.
Prema odboru za nauku, obrazovanje i kulturu, oblast podrške daljem razvoju politike ranog detinjstva kantona treba zadržati. Takođe bi trebalo zadržati i oblast finansiranja za stvaranje više institucionalnih mesta za čuvanje dece ili zatvaranje postojećih rupa u ponudi čuvanja dece u kantonima.
Pored toga, trebalo bi uvesti dodatnu oblast podrške za decu sa invaliditetom, koja, pored stvaranja mesta, uključuje i smanjenje troškova za roditelje. Prema komunikaciji, manjina odbora želela bi da zadrži sve oblasti podrške. Druga manjina želela bi da ukloni dalji razvoj politike ranog obrazovanja, jer smatra da je i to u nadležnosti kantona.
Inicijativa za vrtiće povećava pritisak
Većina odbora za nauku, obrazovanje i kulturu želela bi da vidi obavezni kredit od 128 miliona franaka za četiri godine. Manjina se zalaže za kredit od 168 miliona franaka za četiri godine, tj. za četvrtinu manje nego što je predloženo u Domu naroda. Druga manjina zalaže se za 60 miliona franaka za četiri godine.
Međutim, postoji saglasnost da bi korišćenje usluga čuvanja dece trebalo da bude jeftinije i time privlačnije. Kompatibilnost rada i porodičnog života treba dodatno unaprediti u Švajcarskoj. Osim toga, povećana integracija majki na tržište rada može suprotstaviti nedostatku kvalifikovane radne snage.
Do sada je savezna vlada obezbedila 451 milion franaka za podršku stvaranju mesta za čuvanje dece. Kreirano je 72.271 novih mesta u vrtićima, dodatnoj školskoj nezi i porodičnoj nezi. Program, koji je stupio na snagu 2003. godine, više puta je produžen. Prošlog leta, širokoj komisiji sa predstavnicima političke levice do centra predala je saveznu popularnu inicijativu „Za dobru i pristupačnu dodatnu negu dece za sve (inicijativa za vrtiće)“. Ona zahteva da roditelji ne bi trebalo da potroše više od 10% svojih prihoda na mesta u vrtiću za svoju decu.
