Švajcarska je emitovla 41,6 miliona tona CO2 ekvivalenata u 2022. godini, što je za 3,5 miliona tona manje u poređenju sa 2021. godinom. Posebno su opale emisije gasova staklene bašte iz zgrada jer je manje bilo potrebno zagrevanje zbog tople zime, a ljudi su sve više prelazili na toplotne pumpe.
Ukupno su švajcarske emisije gasova staklene bašte bile za 24% manje u poređenju sa 1990. godinom, prema godišnjem inventaru gasova staklene bašte Federalnog zavoda za okolinu (FOEN), koji će biti dostavljen Sekretarijatu UN za klimatske promene u aprilu.
Emisije gasova staklene bašte iz domova u 2022. godini bile su za 44% manje u poređenju sa 1990. godinom. Razlog tome je manje korišćenje ulja i gasa za grejanje tokom izuzetno tople zime. Prema FOEN-u, emisije gasova staklene bašte iz zgrada opadaju, iako se zagrevane površine povećavaju za preko 50% od 1990. godine.
Razlozi za to su poboljšana energetska efikasnost zgrada i činjenica da se toplotne pumpe sve više instaliraju umesto gasnih i uljnih sistema za grejanje prilikom renoviranja.
Emisije iz industrije su takođe opale, za 27% u poređenju sa 1990. godinom i za 900.000 tona u poređenju sa prethodnom godinom. FOEN pripisuje ovu redukciju instalaciji katalizatora u Arxadu AG (ranije Lonza AG) u Vispu i merama uštede gasa preporučenim za zimu 2022/2023.
Vlada je savetovala prelazak sa gasa na lož ulje pre dve zime. Prema saopštenju za medije, to je dovelo do povećanja emisija od 9.400 tona CO2 ekvivalenata. Prema FOEN-u, ove dodatne emisije su bile zanemarljive.
U 2022. godini, transport je bio za 8% manji u poređenju sa 1990. godinom, a emisije gasova staklene bašte bile su za 160.000 tona manje nego prethodne godine. Ove emisije će delimično biti kompenzovane obavezom za kompenzaciju uvoznika goriva, sa procenjenih 700.000 tona manje CO2 ekvivalenata u 2022. godini.
Emisije iz poljoprivrede takođe blago opadaju. U 2022. godini, iz ovog sektora je u atmosferu ispušteno 6,4 miliona tona CO2 ekvivalenata. Ove emisije trenutno čine 15,5% svih emisija gasova staklene bašte. Metan koji izlučuju stoka i krave je značajan faktor.
U poređenju sa ugljen-dioksidom (CO2), metan je mnogo potentniji gas staklene bašte, ali se brže razgrađuje u atmosferi od CO2. Prema FOEN-u, uticaj metana na klimu slabi u roku od nekoliko decenija.
Novo rešenje
Pariski sporazum propisuje da doprinos metana efektu staklene bašte treba da se srednji na inventaru gasova staklene bašte i iznosi tokom perioda od sto godina. Ovaj metod potcenjuje kratkoročni efekat metana, ali i njegov dugoročni efekat, prema saopštenju za medije.
Međuvladin panel za klimatske promene stoga želi da pronađe novo rešenje za procenu gasova staklene bašte sa kratkim vekom trajanja u poređenju sa onima sa dugim vekom trajanja. Za sada će se, međutim, koristiti GWP100 metrika.
Prema FOEN-u, emisije sintetičkih gasova staklene bašte su takođe blago opale. Ovi gasovi se koriste kao rashladna sredstva u klima uređajima i frižiderima, između ostalog, i trenutno čine 3,3% svih emisija gasova staklene bašte. Emisije iz upravljanja otpadom takođe opadaju.
