U Švajcarskoj su nominalne plate u poslednjih nekoliko godina porasle, razlika između muškaraca i žena je postala manja, a udeo niskih plata je ostao stabilan, prema rezultatima jednog istraživanja.
Prema rezultatima Švajcarskog istraživanja strukture plata koje je sproveo Federalni zavod za statistiku (FSO), objavljenog u utorak, u 2022. godini, median plata za puno radno vreme u privatnom i javnom sektoru iznosila je 6.788 švajcarskih franaka (oko 7.630 američkih dolara) bruto mesečno (polovina zaposlenih je zarađivala više, a polovina manje).
Istraživanje je pokazalo da je jedan od deset zaposlenih primao bruto platu manju od 4.487 franaka. Najbogatijih 10% zarađivalo je više od 12.178 franaka. Prema FSO-u, između 2008. i 2022. godine, niske i visoke plate su rasle više nego plate srednje klase. Razlika u platama između bogatih i siromašnih ostala je uglavnom nepromenjena. Udeo niskoplacenih poslova u celokupnoj ekonomiji takođe je ostao stabilan u poređenju sa prethodnim istraživanjima.
U međuvremenu, razlika u median platama između muškaraca i žena nastavila je da se smanjuje. Žene su u 2022. godini zarađivale 6.397 franaka bruto mesečno, dok su muškarci zarađivali 7.066 franaka. Razlika je tako iznosila 9,5%. To je za dva procentna poena manje nego pre četiri godine.
Što je hijerarhijski nivo posla viši, to je veća razlika u platama između polova. U 2022. godini, žene u poslovima sa visokim nivoom odgovornosti zarađivale su 9.565 franaka bruto mesečno, dok su muškarci na istom nivou dobijali 11.212 franaka, što odgovara razlici od 14,7%. Prema FSO-u, i ovaj broj se smanjio.
Istraživanje strukture plata je pisano istraživanje koje se sprovodi svake dve godine od 1994. godine među kompanijama u Švajcarskoj. Više od 35.000 kompanija sa oko 2,3 miliona zaposlenih učestvovalo je u poslednjem istraživanju. Služi kao referenca za pregovore o platama između socijalnih partnera, na primer.
Roland Müller, direktor Švajcarskog udruženja poslodavaca, govorio je o „zadovoljavajućim nalazima“ i naglasio „izuzetno stabilnu situaciju sa platama u Švajcarskoj“. S obzirom na mnoge krize tokom perioda istraživanja, ovo nije bilo „zadato“. Svi trendovi idu u pravom smeru.
Prema Mülleru, „gotovo da nema prostora za dalje povećanje plata“. Profiti kompanija su poslednjih godina opadali. Činjenica da je udeo niskoplacenih poslova ostao stabilan u ovom teškom ekonomskom okruženju je zapažena.
Smanjenje razlike u platama između muškaraca i žena takođe je zadovoljavajuće, rekao je Müller. Preostala razlika može se objasniti u značajnoj meri objektivnim faktorima, rekao je. Na primer, žene provode više vremena van posla nakon rođenja deteta nego muškarci. „Nazvati ovo diskriminacijom je statistički nedopustivo.“ Ipak, bolja ravnoteža između posla i privatnog života je neophodna, rekao je.
Daniel Lampart, glavni ekonomista Švajcarskog saveza sindikata, bio je manje zadovoljan. „I pored dobre ekonomske situacije, moramo shvatiti da se gubi decenija za realne plate,“ rekao je. Više plate su pojeli inflacija, rekao je.
Lampart je oštro kritikovao poslodavce: dok je nadoknada inflacije nekada bila uobičajena, sada se pregovara o platama sa nezapamćenom oštrinom, rekao je. Poslodavci više ne prepoznaju da svaka plata treba da bude više ili manje dovoljna za život. „Sve više domaćinstava se bori da sastavi kraj s krajem“, rekao je.
Prema njegovom mišljenju, hitno su potrebne „dobre minimalne plate“, na primer za ljude koji rade u vrtićima ili dugotrajnoj nezi. Takođe je potrebno povećati plate za pripravnike. Ako se ne mogu postići kolektivni radni sporazumi, moraju se primeniti kantonalne minimalne plate.
Poslodavci imaju drugačije mišljenje: sve veći pozivi za kantonalnim minimalnim platama potpuno su neosnovani, rekao je Müller. Zakonodavstvo nije ovlašćeno da sprovodi socijalnu politiku putem minimalnih plata, rekao je.
