Srbija je zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije (EU) i Balkana, za 12 poena, na listi medijskih sloboda koju je objavila organizacija Reporteri bez granica (RSF) u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
Kada su u pitanju zapadnobalkanske zemlje najbolje rangirana je Severna Makedonija, a najgora je Srbija.
„Ni političari, ni institucije, uključujući Regulatorno tijelo za elektronske medije, nisu voljni da poprave situaciju“, navode iz Reportera bez granica.
Jedno mesto iza Severne Makedonije nalazi se Crna Gora koja je takođe zabilježila napredak sa 63. na 39 poziciju.
„Nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, kojim se istražuju kriminal i korupcija, uhvaćeno je između veoma raširenih lažnih vesti i propagande. Dok je pravni okvir solidan, novinarima prete politički pritisci i nekažnjivost krivičnih dela počinjenih nad njima“, navodi se u delu izveštaja o Srbiji.
Ocenjujući da Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u oblasti medija, RSF navodi da novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući autocenzuru.
„Nagrađivani istraživački članci imaju ograničenu publiku jer se objavljuju jedino onlajn i u nekoliko nezavisnih medija“, navodi se u izveštaju.
Progresija Švajcarske sa 14. na 12. mesto je uglavnom posledica završetka pandemije, navode Reporteri bez granica. „Neviđena klima intimiranja, neprijateljstva, pa čak i fizičkog nasilja od strane protivnika pandemijskih mera“ smanjila je švajcarski rezultat 2022.
Uz to, Švajcarska se i dalje smatra samo „zadovoljavajućom“ kada je reč o slobodi štampe i nije uspela da se vrati među prvih 10 iz različitih razloga.
Ekonomska situacija mnogih švajcarskih medija je takođe nestabilna, saopštili su Reporteri bez granica. Ovo može imati negativan uticaj na raznolikost medija i različitost mišljenja. U njemu se posebno pominje prošlogodišnje odbijanje predloženog paketa državne pomoći za štampane i onlajn medije od strane švajcarskih glasača.
Norveška, Irska i Danska su na vrhu liste 2023. godine; Vijetnam, Kina i Severna Koreja su poslednji na listi. Sve u svemu, sloboda štampe se smatra „dobrom“ ili „zadovoljavajućom“ u 52 zemlje. Smatra se „teškim“ u 42, „veoma ozbiljnim“ u 31 i „problematičnim“ u 55.
