Ova godina bi mogla biti prekretnica za srebro, sa predviđanjima da će globalna potražnja za ovim plemenitim metalom dostići 1,2 milijarde unci, što bi bila druga najveća zabeležena potražnja u istoriji. Prema Silver Instituteu, međunarodnoj neprofitnoj asocijaciji koja okuplja različite aktere iz industrije srebra, ključni pokretač rastuće potražnje jeste jačanje industrijske potražnje, a sektor bi u 2024. trebao dostići nove godišnje maksimume.
Srebro se primarno koristi u industrijske svrhe, uključujući proizvodnju automobila, solarnih panela, nakita i elektronike. Michael DiRienzo, izvršni direktor Silver Institutea, izrazio je očekivanja da će cene srebra dostići 30 dolara za uncu, što bi bila najviša vrednost u poslednjih deset godina.
Očekuje se rast potražnje za srebrom od devet posto i za nakitom od šest posto, pri čemu će Indija verovatno biti ključni pokretač porasta potražnje za nakitom. Predviđa se da će oporavak potrošačke elektronike takođe dodatno podstaći ovo tržište.
Međutim, kratkoročno usporavanje kineske ekonomije i smanjeni izgledi za smanjenje kamatnih stopa u SAD-u na početku godine mogli bi predstavljati prepreku institucionalnim investicijama u srebro. Trendovi bi se, ipak, mogli promeniti u drugoj polovini 2024., kada većina analitičara veruje da će američka centralna banka početi sa snižavanjem stopa.
S obzirom na to da cene srebra i zlata obično imaju obrnut odnos sa kamatnim stopama, više kamatne stope mogu štetiti potražnji za ovim plemenitim metalima. Srebro, često nazivano siromašnijim rođakom zlata, deli pozitivnu korelaciju sa cenama zlata, iako sa izvesnim odstupanjem.
Zbog svoje široke industrijske primene, performanse srebra su usko povezane sa zdravljem opšte ekonomije. Za razliku od toga, cene zlata obično rastu u vreme ekonomske slabosti ili nesigurnosti. Omjer zlato-srebro, koji prati koliko je unci srebra potrebno za kupovinu unce zlata, trenutno iznosi 90 unci srebra za uncu zlata, što ukazuje na potencijalnu promenu vrednosti između ova dva plemenita metala.
