Srpsko-kirgistanski film “Kurak” je u zvaničnom programu filmskog festivala u Busanu, jednog od najznačajnih festivala na svetu. Miloš Đukelić, srpski koproducent ovog filma nam objašnjava kako je došlo do ove neubičajene koprodukcije koja je rezultirala velikim uspehom za našu kinematografiju:
„Jedna od glavnih producentkinja ovog filma Katerina Tarbo-Ignatenko, je nakon izbijanja sukoba u Ukrajini i Rusiji jedno vreme živela u Beogradu. Predložila mi je saradnju na ovom filmu ali sam u početku bio skeptičan i delovalo mi je da teško da ćemo izvesti tako ‘egzotičnu’ koprodukciju. Skoro da nisam imao ideju ni gde je Kirgistan, ali mi je bilo intrigantno da saznam više o ljudima koji tamo žive i kako žive. Rediteljka filma, Erke, je takođe bila vrlo ubedljiva. Objašnjavala mi je zašto je takav film bitno snimiti i sve nijanse i kontraste tog azijskog društva. Par godina smo tražili partnere posećujući filmske markete i festivale poput Kana i Berlina i prijavljivali se na konkurse i razgovarali sa potencijalnim koproducentima. Verovatno kada vas nešto zanima nađete i načina da se ostvari. A tema ovog filma, ljudska prava, položaj i problemi žena u patrijarhalnom društvu, korupcija i zanimljive lokacije, odlični glumci za nas neobičnog izgleda su me zaista inspirisali. Završilo se tako što smo snimali u sred hladne zime u Biškeku, u Kirgistanu, u zanimljivoj ali i surovoj postsovjetskoj arhitekturi u ovoj azijskoj republici gde je Islam većinska religija. Vizuelno interesantan film, estetika koja podseća na filmove Vong Kar Vaija, sa fragmentarnom naracijom. Da biste shvatili koliko ništa nije bilo jednostavno i obično, jedan od novinara po čijem članku je jedna od priča bazirana, uhapšen je u toku snimanja što je bio prvi šok a onda nam se desila i tragedija da jedan od koreditelja se iznenada razboli i premine dok smo montirali.”
Film Kurak, uvršten je u zvanični program jednog od najvećih svetskih filmskih festivala, u Busanu što je svakako veliki uspeh za sve uključene u ovaj projekat ali i za srpsku kinematografiju. Već sam spisak partnera iz Kirgistana, Srbije, Francuske, Švajcarske, Luksemburga, Holandije i Italije uključenih u koprodukciju dovoljno govori o kompleksnosti ali i atraktivnosti projekta. Kuriozitet je da nakon premijere filma Nestanak Jozefa Mengelea u zvaničnom programu Kana, srpskog horor filma Karmadona u programu Toronta, treći film koji naš Miloš Đukelić potpisuje kao producent, angažovani art house film Kurak, će svoju svetsku premijeru imati na još jednom od najvećih filmskih festivala, ovog puta najvećeg azijskog, u Busanu u Južnoj Koreji 21. septembra i posle toga imati još četiri prikazivanja na ovom festivalu. Zasnovan na istinitim događajima, nekoliko priča o obespravljivanju žena usko su isprepletane, utiču jedna na drugu i odvijaju se u kontekstu tradicionalnog, patrijarhalnog društva savremenog Kirgistana, što na kraju rezultira nizom tragčnih ishoda. Stvarnost savremenog Kirgistana, uprkos statusu ‘sekularne države’, obeležena je nasiljem, hipokrizijom i raširenim kršenjem prava žena, koje i dalje ostaju društveno najnezaštićeniji deo populacije. U uslovima agresivne propagande i patrijarhalne i radikalne religijske ideologije, ideje feminizma u Kirgistanu se poistovećuju sa popularizacijom LGBTQ+ zajednica, otvoreno se kritikuju, a pravosudni sistem u većini slučajeva staje na stranu ubica i silovatelja. U režiji Kirgistanke Erke Dzhumakmatove i u toku postprodukcije preminulog Emila Atageldijeva, Kurak je ne samo zanimljiv kao uspešna koprodukcija egzotičnih i prvi put produkcijski povezanih zemalja nego i veoma bitan za savremene probleme i društvo i borbu za ljudska prava, borbu protiv korupcije i pre svega prava žena ne samo Kirgistana.
Foto: Erzhan Arakeev / Studio Oymo
