Povećane temperature mora za oko pet stepeni Celzijusa na površini i jedan stepen u dubini menjaju uslove života u moru, ali prema mišljenju stručnjaka, Jadran i dalje zadržava svoj izvorni biodiverzitet.
Prema podacima Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ) u Dubrovniku, juče u 17 sati izmerena je rekordna temperatura mora od 29,7 stepeni Celzijusa, koja je potom porasla na 29,8 stepeni. DHMZ zadržava pravo da podatke proglasi evidencijom, uz napomenu da je potrebno izvršiti sve nivoe kontrole podataka kako bi se podaci kao takvi uvrstili u meteorološku bazu podataka.
Do sada je apsolutno najviša temperatura mora u Hrvatskoj zabiležena 21. jula 2015. na Rabu i iznosila je 29,5 stepeni.
Okeanograf sa Instituta Ruđer Bošković Ivica Vilibić objašnjava da su rekordne temperature mora rezultat dugotrajnog zagrevanja u periodu kada je sunčevo zračenje najveće. Ovo zagrevanje, koje traje nedeljama, zagrejalo je površinu celog Jadranskog mora na vrednost od oko pet stepeni iznad proseka za ovaj deo godine, pokazuju podaci Evropske službe za more.
Rekordne temperature mora održaće se sve dok traje aktuelni toplotni talas, a ako tokom leta udari jača oluja, temperatura mora uz obalu bi opala, rekao je Vilibić.
Promene u dubokim delovima Jadrana
Vilibić napominje da je podjednako veliki problem i zagrijavanje dubokih dijelova Jadrana. Ovo povećanje je rezultat prenosa toplote sa površine mora, pa se može očekivati dalji porast temperature u celom stubu mora. Ovo značajno utiče na floru i faunu u moru, posebno na vrste koje su manje pokretne i manje prilagođene većim temperaturnim promenama. Jedna od posledica zagrevanja je širenje morskog stuba, odnosno podizanje nivoa mora.
Biološki okeanograf Mirna Batistić sa Instituta za more i priobalje u Dubrovniku kaže da kratkotrajni temperaturni poremećaji nemaju veće posledice na morski život, ali dugoročne promene menjaju odnose u staništima.
Temperature otvorenog mora se mere od 1990-ih i ovo je bolji pokazatelj. Ne samo onaj kraj obale gde se more lako zagreva, već i duboki sloj, dubok 200-800 metara. U poslednjih 30 godina temperatura je porasla za jedan stepen i trend rasta se nastavlja.
Uticaj na biodiverzitet
Batistić navodi da su zabeležene vrste iz toplijih mora koje ulaze sa strujom, a neke ostaju tokom toplijih godišnjih doba. Iako je Jadran još uvek umereno more, invazivne vrste poput zelenih algi Caulerpa takifolia se uspešno održavaju u određenim područjima. Prisutna je i toplovodna meduza Paracitaeis octona.
Veći broj ribljih vrsta se odomaćio, ali još nisu uspeli da naruše ravnotežu Jadrana zbog njegovog velikog biodiverziteta. Ihtiolog Jakov Dulčić sa Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu rekao je ranije da je tokom posljednje tri decenije zabilježen dolazak 46 novih vrsta riba u Jadransko more, gde živi više od 460 vrsta riba.
Dugoročne posledice
Vilibić napominje da gotovo da nema svojstva mora koje se nije promenilo poslednjih decenija. Količina rastvorenog kiseonika u dubljim slojevima se smanjuje, a veća slojevitost mora smanjuje dostupnost hranljivih soli u blizini površine, što osiromašuje živi svet. Ovo se odnosi na sve zajednice, od fitoplanktona pa nadalje. Postoje mnoge druge posledice, kao što su zakiseljavanje mora i transport ugljenika u duboke slojeve.
Mirna Batistić ističe da okeanografi prate Jadransko more od 1998. godine, ali je finansiranje kroz projekte prebačeno na novi model, što ugrožava kontinuitet istraživanja. Naučnici ne mogu da budu sigurni šta će se dogoditi, ali ako temperatura mora nastavi da raste, more bi moglo da postane stanište toplovodnih vrsta, dok bi domaće vrste mogle da dožive povlačenje.
Nadamo se da će ljudi početi da razmišljaju šta rade i kako to čine prirodi“, zaključuje Batistić.