Ambiciozni radnici na početku svoje karijere često dobijaju mnoštvo saveta o tome kako napredovati. Jedan od najčešćih saveta je da budu među prvima koji dolaze na posao i poslednji koji odlaze, kako bi pokazali nadređenima svoju posvećenost.
Ovaj savet je pre desetak godina dobila i američka stručnjakinja za marketing Brianna Doe kada je započinjala svoju karijeru. Redovno je dolazila ranije i ostajala duže na poslu kako bi pokazala svoju volju i motivaciju za napredovanje. Bila je nestrpljiva da dokaže da može postići više i dati svoj maksimum. Međutim, ubrzo je iskusila ozbiljno sagorevanje na poslu.
Kada se sada osvrne na te dane, shvata da dobronamerni saveti često dolaze s upozorenjem da duže radno vreme može biti znak posvećenosti poslu, ali i da može imati ozbiljne posledice na privatni život.
“Nisam imala nikakvu ravnotežu između posla i privatnog života,” izjavila je Doe, koja danas vodi sopstvenu marketinšku agenciju.
Sada veruje da je taj savet neutemeljen, posebno kada se uzme u obzir značaj mentalnog zdravlja. Karijerna savetnica Stacie Haller, sa 30 godina iskustva u zapošljavanju, slaže se sa Doeinim stavom.
“Mislim da su ljudi danas dovoljno svesni da znaju da sedenje u kancelariji osam sati dnevno ne znači nužno da ste produktivni,” napomenula je.
Bolji načini za napredovanje
Umesto toga, postoje mnogi drugi načini da iskoristite svoje vreme kako biste pokazali da ste posvećeni poslu i da želite napredovati.
“Uspostavite odnose, pronađite mentora, upoznajte svoj tim. Posmatrajte uspešne ljude, vidite kako rade i tražite od njih savet,” savetuje Haller.
Ona ističe da su pripadnici generacije Z (osobe rođene od sredine 90-ih do 2010. godine) u posebno dobroj poziciji da daju prioritet izgradnji odnosa koji im kasnije mogu pomoći u karijeri.
“To je ono na šta biste trebali usmeriti svoju pažnju na radnom mestu. Nemojte se fokusirati na to da dođete ranije i ostanete do kasno samo da biste izgledali kao marljiv radnik,” naglasila je Haller.
Doe smatra da bi nadređeni trebali preispitati svoja očekivanja ako su fokusirani samo na vreme koje zaposleni provode za radnim stolom, a ne na ono što stvarno rade ili kako izražavaju svoje ambicije.
“Ako vaš novi zaposlenik radi odličan posao, traži više prilika i želi da učestvuje u različitim projektima, to bi trebalo da znači više nego kada neko ostaje na poslu duže,” ističe Doe.
Haller podseća da je važno poštovati radnu kulturu, što podrazumeva dolazak na vreme, prisustvovanje sastancima i izbegavanje loših izgovora. Prema njenim rečima, ako svi dolaze na posao od 8:30 do 18:00, i vi treba da budete tu u to vreme. Međutim, dolazak u 7 sati samo da biste izgledali bolje može delovati pomalo besmisleno, piše CNBC.
