Svest o tome kada treba večerati sve je prisutnija među ljudima, pri čemu mnogi teže da svoj poslednji obrok u danu konzumiraju pre 19 časova. Ovaj trend, koji se ranije povezivao uglavnom sa starijim osobama ili decom, danas je sve popularniji i među odraslima. Jedan od razloga za ovakvu promenu navika jeste i pandemija COVID-19 tokom koje su restorani skratili radno vreme, navikavajući goste na raniju večeru.
Nedavne studije ukazuju na to da je večera ranije uveče zdravija opcija u odnosu na obrok neposredno pre spavanja. Razlog leži u tome što je tokom noći telu teže da efikasno obradi šećere i masti, što može biti posebno problematično za osobe sa dijabetesom, gojazne osobe i one sa hroničnim zdravstvenim problemima. Kasna večera može negativno uticati na kontrolu glikemije kod dijabetičara tipa 2, povećavajući rizik od zdravstvenih komplikacija.
Međutim, nutricionisti naglašavaju da večera pre 19 časova ne bi trebalo da bude strogo pravilo za sve. Vreme obroka zavisi od mnogih faktora, uključujući radno vreme, obaveze, vreme za vežbanje, aktivnosti dece, dostupnost hrane, osećaj gladi i umora. Preporuka je da se večera ranije kada je to moguće, što može biti od koristi, posebno za osobe sa dijabetesom tipa 2.
Ukratko, iako je ranija večera često zdravija opcija, važno je uzeti u obzir individualne okolnosti i potrebe. Prilagođavanje vremena obroka prema sopstvenom ritmu života i zdravstvenom stanju ključno je za održavanje dobrog zdravlja i blagostanja.
