Uprkos velikom napretku u Brazilu i Kolumbiji, krčenje šuma zbog potrebe za poljoprivrednim zemljištem „slistilo“ je tokom 2024. godine područje veliko skoro kao Švajcarska. Uništavanje najočuvanijih oblasti pod prašumama na svetu nastavilo se nemilosrdnom brzinom i tokom 2024. godine, uprkos dramatičnom padu brojeva kada je reč o iskrčenim površinama u brazilskoj i kolumbijskoj Amazoniji, pokazuju novi podaci.
Sa područja velikog skoro kao Švajcarska sklonjeno je rastinje koje je bilo netaknuta prašuma do prošle godine. Površina koja je iskrčena zauzima ukupno 37.000 kvadratnih kilometara, pokazuju podaci do kojih su došli Svetski institut za resurse (World Resources Institute – WRI) i Univerzitet Merilend. To znači da brzina kojom je prašuma krčena iznosi 10 fudbalskih terena u minutu. Najčešći razlog je potreba za obradivim zemljištem širom sveta.
Dok Brazil i Kolumbija beleže smanjenje uništavanja šuma od 36 i 49 odsto, respektivno, u skladu sa ekološkom politikom predsednika Luiza Inasija Lule da Silve i Gustava Petra, ogroman atak na šumska područja u Boliviji, Laosu, Nikaragvi i drugim zemljama poništava taj napredak. Klimatske promene dodatno otežavaju situaciju, jer dovode do ekstremnih vremenskih uslova i smanjuju otpornost ekosistema.
Kanada je takođe doživela rekordan gubitak šuma usled požara, u kojima je nestalo više od osam miliona hektara. Mikaela Vajs, direktorka organizacije za zaštitu šuma u svetu Global Forest Watch pri WRI, ističe da je svet napravio dva koraka napred, ali i dva koraka unazad kada je reč o prošlogodišnjem gubitku šuma.
„Strmoglavi pad brojeva kada su u pitanju iskrčene površine u brazilskoj Amazoniji i Kolumbiji pokazuje da je napredak moguć, ali intenzivirana seča šuma u drugim oblastima se u velikoj meri suprotstavila tom napretku“, rekla je Vajsova i dodala da se mora učiti od zemalja koje uspešno usporavaju krčenje šuma. Klimatske promene čine da se to čini sve težim.
Promene u korišćenju zemljišta, što se mahom oslanja na krčenje šuma, drugi su izvor emisije gasova staklene bašte po veličini i glavni pokretač gubitka biodiverziteta. Očuvanje prašuma je od suštinskog značaja za ograničavanje globalnog zagrevanja na stepen i po Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, tvrde istraživači. Klimatske promene, koje se sve više manifestuju kroz ekstremne vremenske uslove, dodatno pogoršavaju situaciju.
Stručnjaci upozoravaju da nastavak krčenja šuma znači da su vlade opasno skrenule sa puta kada je u pitanju ispunjavanje njihovih obaveza u pogledu klime i biodiverziteta. Na klimatskoj konferenciji KOP 28, održanoj krajem 2023. godine u Dubaiju, vlade su se saglasile da je potrebno da se zaustave i preokrenu gubitak i degradacija šuma do 2030. godine, na šta su se svetski lideri obavezali na skupu KOP 26 u Glazgovu.
Ali nove brojke pokazuju da je svet daleko od dostizanja cilja – od zaustavljanja uništavanja šuma, jer su pozitivne promene u globalnom gubitku šuma tokom prethodnih nekoliko godina bile neznatne. I dalje je prisutna zabrinjavajuća dinamika klimatskih promena koja utiče na resurse i staništa.
Iako je Brazil značajno usporio svoju stopu gubitka šuma, i dalje je, uz Demokratsku Republiku Kongo i Boliviju, među tri zemlje sa najvećim gubitkom primarnih prašuma. Zajedno, ove tri zemlje imaju više od polovine ukupne globalne godišnje površine sa kojih su šume sklonjene.
Bolivija već tri godine zaredom beleži ogroman porast seče šuma, uglavnom zbog ekspanzije uzgoja soje. U Laosu i Nikaragvi predeli pod netaknutim prašumama pretrpeli su ogroman gubitak jer je samo tokom prošle godine iskrčeno 1,9, odnosno 4,2 odsto površine. Zbrisane šume u Laosu rezultat su poljoprivredne ekspanzije podstaknute potražnjom iz Kine, dok se u Nikaragvi za to krivi stočarstvo i širenje poljoprivrede.
Uprkos nedostatku ukupnog napretka u brojkama za 2024. godinu, istraživači su rekli da bi svet mogao da uči iz primera Brazila i Kolumbije kako bi ispunio ciljeve u očuvanju šuma. Klimatske promene i dalje ostaju ključni izazov koji zahteva hitno delovanje.
Profesor Metju Hansen, specijalista za daljinsko istraživanje na odseku za geografiju Univerziteta Merilend, rekao je da veruje da je jedini način da se prašume sačuvaju od tamanjenja, uvođenje kompenzacionih mera. Klimatske promene, zajedno sa nedostatkom adekvatnih politika, predstavljaju značajnu prepreku na tom putu.
