Suša koja pogađa Vojvodinu već treću godinu zaredom dovela je do preuranjene žetve suncokreta i kukuruza, prouzrokujući velike gubitke za poljoprivrednike u ovom regionu. U naselju Tavankut, blizu Subotice, bunari su gotovo presušili, a usevi dobijaju vodu isključivo iz retkih padavina. Poljoprivrednici ističu da je žetva kukuruza započela sredinom avgusta, mnogo ranije nego što je uobičajeno, što ukazuje na ozbiljne probleme s rodom i kvalitetom.
Teška situacija na terenu
Tomica Vojnić, poljoprivrednik iz Tavankuta, naglašava da je prinos kukuruza ove godine drastično smanjen, sa očekivanim prinosom koji je čak tri puta manji od prosečnog. „Mnogi usevi su potpuno jalovi, bez klipa, a preostali kukuruz je sitan i napadnut kukuruznim plamencom,“ kaže Vojnić.
Nedostatak vode u bunarima dodatno pogoršava situaciju. Jedina akumulacija koja bi mogla poslužiti za navodnjavanje, rečica Krivaja, takođe je pogođena sušom. Zbog ovih uslova, mnogi poljoprivrednici su prinuđeni da prodaju deo svoje mašinerije i zemlje kako bi podmirili kredite i arende.
Finansijski udarac za poljoprivrednike
Računica za ovu godinu je porazna. Prinosi suncokreta donose oko 40.000 dinara po hektaru, dok su gubici za kukuruz čak preko 45.000 dinara po hektaru. „Ako država nešto ne preduzme, mnogi od nas će biti primorani da napuste poljoprivredu i postanu socijalni slučajevi,“ upozorava Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednika Subotice.
Državna reakcija i protesti
Iako je država jedini entitet koji može nešto preduzeti, poljoprivrednici smatraju da dosadašnje mere nisu bile dovoljne. Pre dve godine, Udruženje poljoprivrednika Subotice tražilo je proglašenje elementarne nepogode zbog suše, ali bez uspeha. „Stajali smo na ulici deset dana, ali nismo postigli mnogo,“ ističe Matković.
Poljoprivrednici sada traže olakšice poput reprograma dugova, smanjenje administracije za subvencije za bušenje bunara, kao i punjenje postojećih kanala za navodnjavanje. Dok se situacija ne popravi, mnogi su suočeni s ozbiljnim finansijskim problemima.
Ulaganja u sisteme za navodnjavanje
Pokrajinska vlada je, s druge strane, najavila nove investicije u sisteme za navodnjavanje. Prema najnovijim podacima, resorni sekretarijat je za ovu godinu opredelio 370 miliona dinara za subvencionisanje 294 poljoprivredna gazdinstva. Očekuje se da će dodatnih 3.000 hektara biti obuhvaćeno navodnjavanjem, čime bi se donekle ublažili efekti suše.
Takođe, vlada je pokrenula projekat vredan 2,2 milijarde dinara koji bi omogućio da se kanali za odvodnjavanje koriste za navodnjavanje tokom leta, čime bi se dodatno navodnjavalo 36.000 hektara.
Zaključak
Poljoprivrednici se nalaze na prekretnici, suočeni sa sve težim uslovima za rad zbog dugotrajne suše. Iako su neki koraci preduzeti, ostaje pitanje da li će oni biti dovoljni da spreče dalje propadanje poljoprivrede u Vojvodini. Jedno je sigurno: bez značajnijih ulaganja u sisteme za navodnjavanje, budućnost poljoprivrede u ovom regionu ostaje neizvesna.
