Organizacije za međunarodnu saradnju osećaju pritisak otkako je švajcarska vlada najavila smanjenje pomoći zemljama u razvoju kako bi oslobodila više novca za odbrambene troškove. Najugroženije populacije širom sveta mogle bi da snose najveći teret ovih rezova, dok se potrebe na terenu zapravo povećavaju.
„Catherine Schümperli Younossian, generalna sekretarka Ženevske federacije za saradnju i razvoj, kaže: ‘Moraćemo da ugasimo postojeće projekte i otkažemo neke koji su u fazi planiranja.’ Nevladine organizacije koje rade na razvoju i humanitarnoj pomoći žive u neizvesnosti od kada je švajcarska vlada najavila budžetske rezove u međunarodnoj saradnji.
‘Očekujemo rezove od 8% do 20% u budžetu za 2025. godinu,’ objašnjava ona, citirajući Švajcarsku agenciju za razvoj i saradnju (SDC).
Dana 13. novembra, finansijski komitet Donjeg doma švajcarskog parlamenta glasao je za smanjenje alokacije za međunarodnu saradnju za 250 miliona CHF (280 miliona USD) za budžet 2025. godine i za povećanje alokacije za odbranu za 530 miliona CHF. Senat je pokrenuo debatu tokom leta predlažući rezove od 2 milijarde CHF u sektoru pomoći za budžetski period 2025-2028. Očekuje se da dva doma parlamenta donesu odluku tokom zimske sesije.
To nije jedina pretnja sektoru pomoći, ističe Younossian. U svom planu za uštede predstavljenom krajem septembra, vlada je predložila zamrzavanje svih izdataka za međunarodnu saradnju od 2027. godine, za uštedu od 320 miliona CHF. Jedino bi oružane snage dobile povećanje budžeta, do 4 milijarde CHF.
Ove najave su šok za zemlju koja je tradicionalno opravdavala svoju neutralnost u svetskim sukobima isticanjem svoje humanitarne posvećenosti. Pomoć za razvoj i mir je stub švajcarskog diplomatskog identiteta. ‘Malo po malo, smanjuju pomoć najsiromašnijim zemljama,’ kaže Younossian. ‘Ipak, stabilnost sveta zavisi i od uključivanja zemalja u razvoju.’
Neizvesna budućnost
Zatvaranje razvojnih projekata, manje humanitarne pomoći, restrukturiranje i gubitak radnih mesta – posledice budžetskih rezova su teško predvidljive u ovoj fazi. ‘Čekamo da stignu cifre krajem ove godine. Neizvesnost je veoma teška, a naš rad prolazi nezapaženo uprkos rastućim potrebama,’ kaže Younossian.
Iste žalbe čuju se i iz UN humanitarnih organizacija i agencija, koje već osećaju pritisak budžetskih rezova. ‘Smanjenje budžeta za humanitarnu pomoć ima ozbiljne posledice za ljude kojima je potrebna vitalna pomoć širom sveta,’ kaže Jens Laerke, portparol Kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) UN sa sedištem u Ženevi. Očekuje smanjenje pomoći u hrani i otkazivanje planiranih projekata.
Ko će platiti za rekonstrukciju Ukrajine?
U budućoj strategiji za međunarodnu saradnju, vlada namerava da dodeli 1,5 milijardi CHF – 13% ukupnog budžeta za saradnju – za rekonstrukciju Ukrajine. Ova odluka nije naišla na dobar prijem kod organizacija za razvojnu saradnju.
‘Preusmeravanje sredstava se vrši na račun zemalja u razvoju,’ kaže Younossian. Trećina ovog budžeta biće dostupna švajcarskom privatnom sektoru za pomoć u obnovi Ukrajine. Ovo se nikada ranije nije desilo u istoriji švajcarskih napora za saradnju.
Rat u Ukrajini i na Bliskom Istoku, pandemija Covid-a, klimatske katastrofe: humanitarne potrebe sveta se neumitno šire, ali finansijska sredstva ne mogu da ih prate.
‘Postoji neosporno manjak globalnog finansiranja humanitarne pomoći od strane institucionalnih donatora. Partneri s kojima radimo na terenu suočavaju se s velikim teškoćama,’ kaže Stephen Cornish, generalni direktor Lekara bez granica u Švajcarskoj. ‘Ova opšta tendencija mora biti preokrenuta, a Švajcarska ima važnu ulogu u tome.’
