Antarktik, najizolovaniji kontinent na svetu poznat po beskrajnim zaleđenim predelima, suočava se sa dramatičnim promenama usled klimatskih promena. Prema najnovijim istraživanjima, područja prekrivena biljkama na Antarktiku uvećala su se čak 12 puta tokom poslednje četiri decenije. Od 1986. godine, kada je biljna vegetacija pokrivala manje od jednog kvadratnog kilometra, taj broj je narastao na gotovo 12 kvadratnih kilometara do 2021. godine.
Najveći deo vegetacije čine mahovine, a širenje biljnog pokrivača ubrzalo se od 2016. godine. Ovi zabrinjavajući podaci ukazuju na to da čak i u najhladnijim krajevima sveta, klimatske promene uzimaju maha.
„Antarktik je bio pretežno oblast prekrivena ledom i snegom, ali sada biljni svet preuzima male, ali značajne delove ovog kontinenta. To je direktan rezultat klimatskih promena,“ objašnjava dr Tomas Roland sa Univerziteta u Eksteru.
Naučnici upozoravaju da će ovaj trend ozelenjavanja verovatno postati još brži kako se klima bude nastavila zagrevati. Dodavanje organske materije u tlo usled širenja vegetacije olakšaće stvaranje zemljišta, čime bi se moglo otvoriti mesto za nove biljke, uključujući potencijalno invazivne vrste.
„Antarktik je do sada bio uglavnom imun na takve promene, ali sada se suočavamo s rizikom da biljne vrste koje donesu posetioci, naučnici i turisti postanu invazivne i naruše krhke ekosisteme ovog kontinenta,“ naglašava dr Oli Bartlet sa Univerziteta u Hertfordširu.
Klimatske promene najviše pogađaju region Zapadnog Antarktika i Antarktičkog poluostrva, gde se temperature povećavaju brže od globalnog proseka. Ovo zagrevanje ne samo da utiče na topljenje lednika, već i na ekosisteme, sa dugotrajnim posledicama po biološku ravnotežu ovog područja.
Naučnici upozoravaju da će se, s obzirom na predviđeno trostruko povećanje površina bez leda u budućnosti, ovi procesi dodatno ubrzati, što bi moglo ozbiljno promeniti izgled Antarktika.
