Geopolitički pejzaž ušao je u novu fazu napetosti nakon što je Rusija upotrebila raketu srednjeg dometa sposobnu da nosi nuklearnu bojevu glavu u napadu na Ukrajinu. Ovaj potez, u kombinaciji sa promenama u nuklearnoj doktrini Moskve, signalizira zabrinjavajući pomak u njenom strateškom pristupu i povećava strah od mogućeg nuklearnog sukoba.
Napad raketom i njegove posledice
Rusija je lansirala raketu „Oreshnik“ na ukrajinsku teritoriju, što predstavlja značajnu eskalaciju u trenutnom sukobu. Predsednik Vladimir Putin opisao je ovaj čin kao direktan odgovor na korišćenje američkih i britanskih raketa od strane Ukrajine za napade duboko unutar ruskog teritorijalnog prostora.
Putin je dodatno upozorio da bi zapadne vojne baze koje omogućavaju Ukrajini korišćenje svojih oružja mogle postati mete. Ova retorika pojačava strahove da bi sukob mogao da se proširi van granica Ukrajine, jer ažurirana nuklearna doktrina Rusije omogućava primenu ekstremnih mera pod širim okolnostima.
Promena nuklearne doktrine
Nedavne izmene ruske nuklearne doktrine uključuju tri ključne promene:
- Konvencionalni napadi: Nuklearno oružje sada bi moglo biti upotrebljeno kao odgovor na konvencionalne napade na rusku teritoriju.
- Podrška nuklearnih država: Nuklearni odgovor mogao bi biti pokrenut napadima država koje nemaju nuklearno oružje, ali imaju podršku nuklearno naoružanih zemalja, što se odnosi na situaciju u Ukrajini.
- Belorusija kao produžetak: Rusija je proširila svoju nuklearnu zaštitu na Belorusiju, čime su regionalni ulozi dodatno povećani.
Ove izmene snižavaju prag za korišćenje nuklearnog oružja, što se uklapa u Putinovu strategiju odvraćanja onoga što on vidi kao agresiju podržanu od strane Zapada.
Veličina i modernizacija ruskog arsenala
Rusija poseduje najveći nuklearni arsenal na svetu, sa približno 5.580 bojevih glava, što čini 47% globalnih zaliha. Od toga, 1.710 je raspoređeno, dok su ostale u skladištima ili čekaju demontažu.
Moskva konstantno modernizuje svoj arsenal, zamenjujući starije rakete sa jednim bojevim glavama sistemima koji mogu nositi više bojevih glava, čime povećava svoje kapacitete za udar. Ova modernizacija odvija se u trenutku kada globalni napori za smanjenje nuklearnih zaliha deluju sve slabije.
Rastući rizik od nuklearnog sukoba
Stručnjaci upozoravaju da ažurirana doktrina i primena naprednog oružja mogu povećati verovatnoću upotrebe nuklearnog oružja u sukobu. Hans M. Kristensen iz Federacije američkih naučnika ističe zabrinjavajući trend: dok se ukupni broj nuklearnih bojevih glava smanjuje od Hladnog rata, broj operativnih i unapređenih bojevih glava ponovo raste.
Ovaj porast odražava obnovljeni fokus na nuklearnu spremnost među velikim silama, pri čemu su nedavni potezi Rusije postali ključna tačka za širu zabrinutost.
Reakcija Zapada i odgovor NATO-a
Zapadni lideri uglavnom su odbacili poteze Rusije kao „zveckanje oružjem“, ali najnoviji razvoj situacije testira taj stav. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok kritikovala je Putinovu taktiku, tvrdeći da Evropa neće podleći zastrašivanju.
Međutim, poljski premijer Donald Tusk priznao je rastuću pretnju, pozivajući na veću budnost zbog straha od globalnog sukoba. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg navodno se sastaje sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom kako bi razgovarali o situaciji, što ukazuje na hitnost koordinisanog odgovora.
Vanredni sastanak NATO-a i Ukrajine zakazan je za sledeću nedelju u Briselu kako bi se razmotrila eskalacija i moguće savezničke mere. Ovo naglašava sve širu saglasnost među zapadnim zemljama da najnoviji potezi Rusije zahtevaju jedinstven i strateški odgovor.
Zaključak
Sniženi prag za upotrebu nuklearnog oružja u Rusiji, u kombinaciji sa raspoređivanjem naprednih raketnih sistema, predstavlja značajan pomak u globalnoj bezbednosnoj dinamici. Zapad se suočava sa dvostrukim izazovom – odvraćanjem daljih eskalacija uz izbegavanje koraka koji bi mogli izazvati širi sukob.
Dok se NATO priprema za sastanak i ponovnu procenu svoje strategije, svet sa zebnjom posmatra, nadajući se merama koje mogu sprečiti nezamislivo – povratak nuklearnoj konfrontaciji iz doba Hladnog rata.
