Mnoštvo bolesti, neke dobro poznate, a druge manje poznate, mogle bi predstavljati globalnu pretnju. SZO koristi izraz „bolest X“ da označi infekciju s potencijalom da izazove sledeću epidemiju – ili novu globalnu pandemiju.
Šta je bolest X?
Bolest X još uvek ne postoji – ali bi mogla jednog dana. Bolest X je oznaka koju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koristi za označavanje trenutno nepoznatog zaraznog stanja koje može izazvati epidemiju ili – ako se proširi na više zemalja – pandemiju.
Pojam, skovan 2017., može se koristiti za označavanje novootkrivenog patogena ili bilo kojeg poznatog patogena s novostečenim pandemijskim potencijalom. Prema definiciji, covid-19 je bio prva bolest X. No u budućnosti bi mogla postojati neka druga.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je globalne lidere na rizike od budućih pandemija na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma, održanom ove nedelje u Davosu, u Švajcarskoj.
Šta bi mogla biti sledeća bolest X?
Ne znamo – zato se zove bolest X. Koronavirusi, velika grupa virusa, dugo su smatrani glavnim konkurentima za stvaranje nove pandemije, čak i pre nego što je došlo do pojave covida-19. To je zato što novi koronavirus nije bio prvi opasni patogen iz ove grupe. Godine 2002. u Kini se počeo širiti drugačiji koronavirus.
Izazivao je oblik upale pluća nazvan SARS koji je ubio oko 1 od 10 onih koje je zarazio, pre nego što je zaustavljen strogim merama kontrole zaraze.
Drugi, još smrtonosniji koronavirus nazvan MERS povremeno izbija, uzrokujući upalu pluća koja ubije 1 od 3 zaraženih.
Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da bi bilo teže ponovo pokrenuti novu pandemiju SARS-a i MERS-a jer sada gotovo svi u svetu imaju antitela na virus koji uzrokuje covid-19, a čini se da ona delimično štite od većine drugih patogena iz porodice koronavirusa.
Mnoštvo bolesti, neke dobro poznate, a druge manje poznate, mogle bi predstavljati globalnu pretnju. Sojevi gripa uzrokovali su globalne pandemije nekoliko puta u prošlosti, uključujući jednu od najsmrtonosnijih epidemija bolesti ikada, „Španski grip“ iz 1918. Virulentni soj ptičjeg gripa trenutno hara svetom, a povremeno se širi s ptica na sisare, uzrokujući masovno odumiranje.
Samo ove nedelje, imenovan je krivcem za smrt 17.000 mladunaca morskih slonova u Argentini prošlog oktobra. Tu su i drugi kandidati, poput ebole, koja uzrokuje ozbiljno krvarenje, i zike koju prenose komarci, zbog koje se bebe rađaju s manjim glavama ako do infekcije dođe tokom trudnoće. SZO je ažurirala svoj popis patogena s najvećim pandemijskim potencijalom u 2022.
Šta možemo učiniti da zaustavimo bolest X?
Ima dobrih vesti: pandemija covida-19 možda je olakšala zaustavljanje svake buduće bolesti X. Covid-19 potstakao je razvoj novih dizajna vakcina, uključujući one koje se mogu brzo prenameniti za ciljanje novih patogena. To je, na primer, dovelo do pojave vakcina temeljenih na mRNA.
Ova formula sadrži kratak deo genetskog materijala koji tera telesne imunološke stanice da proizvode protein „šiljak“ od koronavirusa – ali može se ažurirati kako bi stanice proizvele drugačiji protein, jednostavno prepisivanjem sekvence mRNA.
Možemo li učiniti nešto drugo u borbi protiv bolesti X?
Zemljama trebaju bolji sistemi rane detekcije novih bolesti, a zdravstvene službe moraju postati otpornije na neočekivane poraste potražnje, kaže Tedros. „Kada su bolnice bile preopterećene svojim kapacitetima (s covidom), izgubili smo mnogo ljudi jer nismo mogli upravljati njima. Nije bilo dovoljno prostora, nije bilo dovoljno kiseonika.“
Kako bi se sprečilo da se ista stvar dogodi kada nastupi Bolest X, Tedros kaže da zdravstvene službe moraju moći proširiti svoje kapacitete po potrebi. Srećom, mogu napraviti te pripreme ne znajući tačno šta će biti Bolest X. „Bolest X je rezervisano mesto“, kaže on. „Koja god bolest bila, možete se pripremiti za nju.“
