U nedavnom izlaganju pred parlamentarnim odborom Bundestaga, šef nemačke civilne obaveštajne službe Bruno Kal upozorio je da ruske vojne akcije postaju sve agresivnije, sa potencijalom da izazovu ozbiljne pretnje po celu teritoriju NATO-a. Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin koristi trenutnu situaciju kako bi testirao „crvene linije“ Zapada.
Kal je zajedno sa dvojicom drugih šefova obaveštajnih službi izneo zabrinjavajuće podatke o rastućoj špijunaži i sabotaži koju sprovode ruske tajne službe u Nemačkoj. „Svedoci smo agresivnih akcija ruskih obaveštajnih službi“, izjavio je Tomas Haldenvang, predsednik Kancelarije za zaštitu ustava. Prema njegovim rečima, aktivnosti Moskve su dostigle nivo bez presedana, sa značajnim porastom kvaliteta i kvantiteta špijunaže.
Bruno Kal dodatno naglašava da Rusija ulaže znatno više u svoju vojsku u poređenju sa zemljama NATO-a. „Do kraja ove decenije, njene oružane snage će verovatno biti spremne, u smislu ljudstva i opreme, za vojne akcije teritoriju NATO-a“, upozorio je on, ukazujući na sve veću zabrinutost u vezi s ruskim namerama prema Zapadu.
Ove izjave dolaze u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada napeti, a posebno se to oseća u kontekstu sukoba u Ukrajini, gde Kremlj smatra Nemačku jednim od glavnih neprijatelja. Predsednica Savezne kancelarije za vojnu kontraobaveštajnu delatnost (BAMAD), Martina Rozenberg, takođe je istakla visoki broj pokušaja špijuniranja kritične infrastrukture, što zahteva povećanu budnost nemačkih vlasti.
„Naglasak je na Bundesveru, bilo da se radi o nemačkim isporukama oružja Ukrajini, vojnim projektima ili stvaranju osećaja nesigurnosti kroz sabotažu“, rekla je Rozenberg, naglašavajući potrebu za snažnijim pravnim okvirom za borbu protiv ovih pretnji.
Dok nemački obaveštajci upozoravaju na rastuće pretnje, Rusija je kategorički odbacila ove tvrdnje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da Rusija, za razliku od NATO-a, nikome ne preti, ali će učiniti sve što je potrebno da obezbedi svoju bezbednost. Peskov je naglasio da je razmatranje nemačke obaveštajne službe o opasnosti od ruskih vojnih akcija, uzimajući u obzir prethodne talase širenja NATO-a prema granicama Ruske Federacije.
Kao rezultat ovih tenzija, odbor Bundestaga, koji nadgleda rad nemačkih obaveštajnih službi, često se sastaje iza zatvorenih vrata, a sadržaj njihovih sastanaka ostaje tajan. Samo jednom godišnje šefovi kabineta imaju priliku da javno odgovore na pitanja predstavnika, što dodatno otežava razumevanje situacije.
U ovom kontekstu, Nemačka se suočava s izazovom da osigura svoju nacionalnu bezbednost i pripremi se za moguće eskalacije sukoba, dok se ruske aktivnosti na terenu nastavljaju. Na horizontu se ukazuje potreba za jačim vojnim i obaveštajnim strategijama kako bi se odgovorilo na sveprisutnu pretnju koju predstavlja ruska agresivnost.
