Ovogodišnja konferencija UN-a o klimatskim promenama, COP29, prvi put okuplja tehnološku industriju u borbi protiv klimatske krize. Počevši u ponedeljak u Bakuu, COP29 će obeležiti prvi „Dan digitalizacije“ i posebne okrugle stolove posvećene uticaju veštačke inteligencije (AI) na klimu.
Trošak energetske potrošnje AI-a
Modeli veštačke inteligencije zavise od velikih centara podataka, čiji serveri kontinuirano rade, trošeći ogromne količine električne energije, dok je dodatna energija potrebna za hlađenje tih centara. Prema Svetskom ekonomskom forumu, računska snaga potrebna AI se udvostručuje svakih 100 dana.
Vodeći provajderi oblaka, s velikim udelom u AI tehnologijama, prijavili su skok u emisiji gasova sa efektom staklene bašte od 62% od 2020. godine, kao i rast potrošnje električne energije od 78% od 2023, prema UN-ovom izveštaju „Digitalne kompanije u zelenom 2024.“
Ovaj rast dolazi nakon lansiranja ChatGPT-a u novembru 2022, koji je izazvao eksplozivni rast generativne veštačke inteligencije, dok kompanije žure da razviju najnovije modele.
Održivi razvoj ili tržišni imperativi?
„Na političkom nivou, tehnološke kompanije su otvorene za saradnju i svi se slažu da je održiva veštačka inteligencija imperativ,” rekao je Tomas Lamanauskas, zamenik generalnog sekretara Međunarodne telekomunikacione unije (ITU).
Međutim, Lamanauskas upozorava da „u svakodnevnoj praksi, ponekad komercijalni, tj. tržišni imperativi preovlađuju, što predstavlja problem.” U takvim uslovima, postavlja se pitanje kako povratiti dugoročno razmišljanje, dok industrija nastoji da napravi najnaprednije modele.
Iako se dogovor možda neće dobiti na samitu, ključno je da industrija i kreatori politika uspostave saradnju u cilju održivije veštačke inteligencije.
Digitalizacija kao ključ klimatske agende
Ove godine na COP-u, ministri za ekologiju i digitalne tehnologije prvi put će zajedno raspravljati o saradnji. Lamanauskas se nada da će digitalizacija postati deo ključne klimatske agende, a ne sporedna tema.
Iako veštačka inteligencija troši energiju u periodu kada je ključno smanjenje emisija ugljen-dioksida, stručnjaci ističu da ona može ubrzati klimatske akcije i pomoći u razvoju alternativnih energetskih rešenja. AI, na primer, može podržati nadzor i smanjenje posledica prirodnih katastrofa.
Put ka održivoj veštačkoj inteligenciji
Pored postojećih izazova, postoji mogućnost stvaranja održivijih centara podataka, uključujući centre napajane nuklearnom energijom ili postavljene pod vodom.
„Nije reč o tome da možemo samo isključiti veštačku inteligenciju,” zaključuje Lamanauskas, već da je ključno osigurati njenu održivost i raditi na njenoj korisnoj primeni za planetu.
