Izložba radova umetnika Ilije Bašićevića Bosilja pod nazivom „Svet po Iliji“ zatvorena je za vikend u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Izloženi radovi izazvali su veliko interesovanje i pažnju inostrane publike, koja je mogla da ih pogleda od 13. do 29. oktobra 2022.
U organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Kulturnog centra Srbije u Parizu, izložena su 32 reprezentativna rada iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti, kolekcije Oto Bihalji-Merin i Muzeja naivne umetnosti Ilijanum u Šidu. Izložbu je pratio bogat trojezični katalog sa tekstom renomirane autorke iz Pariza – Barbare Safarove, čiji dizajn potpisuje naš najpoznatiji dizajner Slavimir Stojanović Futro, kao i virtuelna tura kroz izložbu Odbrana umetnika, uvreda čoveka (Muzej Ilijanum, 2021). Postavku je činila i projekcija dokumentarnog filma „Ilija Bašičević Bosilj“ u režiji Žike Mitrovića (1998), kao i odlomak iz filma Žan-Mari Drota, proizvedenog 1970-1983 u Francuskoj.
Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, povodom uspeha ove izložbe je istakla: „Nalazimo se u momentu izuzetnih promena u svetu savremene umetnosti, koje označava otvaranje najpoznatijih muzeja savremene i moderne umetnosti poput Centra Pompidu ili Tejta za opuse umetnika definisanih kao samouki ili pak art brut umetnici. Ilija Bosilj je svetsko priznanje stekao za života kada ulazi u poznate kolekcije poput kolekcije Žana Dibifea, Maks Bila, Sofije Loren i Karlo Pontija. Ali decenije nakon toga, njegov opus sve više značaj dobija kao paradigmatski primer umetnosti koja izmiče definicijama i nazivima. Jedini je autor koji je svoje autorstvo morao dokazivati pred komisijom, što je jedinstven slučaj u svetskoj istoriji umetnosti. Afera Bosilj označila je progon ovog umetnika jer se vinuo visoko a izmicao uobičajenim normama i definicijama“.
Dr Ivana Bašičević Antić je o relevantnosti rada Ilije Bašičevića Bosilja rekla: „2007. godine Londonski časopis RawArt magazine proglasio ga je svetskim klasikom, a njegovu aktuelnost na svetskoj umetničkoj sceni pokazale su dve samostalne izlozbe u Njujorku – jedna 2006. a druga nedavno 2021.godine. Upravo zato Ministarstvo kulture je odabralo izlozbu Svet po Iliji u svom programu u Kulturnom centru u Parizu“.
Ilija Bašičević Bosilj rođen je u Šidu 1895. godine. Bavio se zemljoradnjom do svoje 62 godine kada mu država oduzima zemlju. Prve gvaševe i crteže uradio je 1957. godine a od 1958. počeo da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti razvivši svoj vizuelni jezik kojim je komunicirao jednu izuzetno ličnu filozofiju. Iza sebe je ostavio opus od preko 2.000 dela. Za života izlagao je na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Milano, Minhen, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti). U njujorškoj galeriji Galeri Sent Etjen 2006. godine održana je njegova prva samostalna izložba u SAD.
Londonski časopis Rou Art Magazin 2007. godine uvrstio ga je među 50 klasika art brut umetnosti. Njegovi su radovi zastupljeni u brojnim istaknutim muzejskim i privatnim kolekcijama (Centar Žorž Pompidu u Parizu, Kolekcija Art Brut u Lozani, Muzej Šarlote Zander, Bonighajm, Muzej savremene umetnosti, Beograd, kolekcija Karla Pontija, Museum of Everything, London i dr.). Odlukom da daruje rodnom gradu preko tri stotine slika osnovao je muzej Ilijanum koji se i danas nalazi u Šidu.
Otac je istaknutog protokonceptualnog umetnika Mangelosa.
Umro je u Šidu 1972. godine.
