Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama otkrilo je zanimljivu i neočekivanu povezanost između nivoa inteligencije u adolescenciji i kasnijeg odnosa prema alkoholu. Studija, koja je analizirala podatke od više hiljada učesnika, ukazuje da tinejdžeri sa višim kvocijentom inteligencije (IQ) imaju veću verovatnoću da će konzumirati alkohol redovno u odraslom dobu.
Prema rezultatima studije, viši IQ tokom srednje škole može biti indikator povećane verovatnoće umerenog ili teškog pijenja alkohola kasnije u životu. Istraživači su istakli da svaki porast IQ-a za jedan poen povećava šansu za konzumaciju alkohola za 1,6%, ali nisu otkrili direktnu povezanost između višeg nivoa inteligencije i prekomernog konzumiranja alkohola.
Studija, koja je uključivala zdravstvene, obrazovne i finansijske informacije od 6.300 muškaraca i žena iz Viskonsina, pokazala je da su oni sa višim rezultatima testova inteligencije češće konzumirali alkohol, ali su ređe prijavljivali epizode prekomernog pijenja, poput ispijanja pet ili više pića odjednom. Iako je viši IQ povezan sa većim rizikom redovnog pijenja, rezultati ne sugerišu da osobe sa višom inteligencijom češće razvijaju ozbiljne probleme sa alkoholom.
Socijalni faktori u igri
Psihijatar Šervud Braun sa Univerziteta u Teksasu, koji nije učestvovao u studiji, istakao je da ovakvi rezultati ne znače nužno da inteligencija “određuje sudbinu” u pogledu alkohola, već da je povezana sa društvenim faktorima. Na primer, viši prihod domaćinstva, koji je često povezan sa višim IQ-om, može biti faktor koji utiče na dostupnost alkohola i socijalne norme koje ga okružuju.
Ovo istraživanje je pokazalo da su visoki prihodi domaćinstava delimično odgovorni za vezu između inteligencije i konzumiranja alkohola, dok obrazovni nivo nije imao značajan uticaj. Prethodne studije su takođe ukazale na povezanost između viših prihoda i učestalije konzumacije alkohola, naročito među onima koji su uspešni u karijeri.
Razlike među polovima
Studija je otkrila i razlike između muškaraca i žena u odnosu prema alkoholu. Iako su muškarci sa višim IQ-om prijavljivali češće konzumiranje alkohola u kasnijim godinama, žene su ređe pokazivale sklonost ka prekomernom pijenju. Rezultati iz Norveške iz 2020. godine su takođe pokazali da muškarci sa višim nivoom inteligencije češće konzumiraju alkohol u kasnim dvadesetim godinama.
Istraživači veruju da buduće studije treba da istraže povezanost između kvocijenta inteligencije i poremećaja upotrebe alkohola, kao i druge posredne faktore koji mogu dodatno objasniti ovaj kompleksni odnos.
Iako su ovi rezultati značajni, stručnjaci naglašavaju da inteligencija nije jedini faktor koji utiče na odnos prema alkoholu, i da individualne sklonosti, okruženje i socijalni uslovi takođe igraju važnu ulogu.
